Дело

II Е В Ц И 79 варошп, и зато ваљда нзгледа мирна, нема. Већ кад дођу на капију, она их оставља и журно испред њих одлази у кућу, да као свака домаћица, пре но што јој гости дођу, пре њих још једном види, ирегледа да ли је по кући све у реду, да почисти, склони што. Стојан и Јован онда за њом улазе. Као увек пролазе поред широке баште. бунара, дворишта, које је онако покривено кућном стрејом, увек било чисто, са неколиким, у крај, до зида, прислоњенпм цепаницама заједно са секиром. Само сада, празником, заједио са секиром био је дигнут и ћутук, те је сада и његово место, пзрпвено услед цепања дрва, било изметено, почишћено. Уза степенице Стојан н Јован пели би се у кујну, високу, такође неограђену, без таваница, која .је заједно са оном још несаграђеном десном страном куће, онако висока, с такође високом нолпцом у челу, изгледала као гола, хладна. II мајка, која .је већ била ту, у кујнп, п већ, опасана старом бошчом, око огњишта расиремала, као да је и сама знала да се човек због те неограђености, због греда које су штрчале, осећа некако чудно, хладно, и зато их је дочекивала: — Хајте у собу, хајте! А сад ћу ја! Журила бн их да што пре пређу, уђу у собу, где је већ било друкше, где се осећала кућа, било све укуткано, намештено, пуно. Она је и даље остајала тамо у кујни да надгледа ручак, још одавна готов, још пре њена поласка у цркву, а сада само требало да се подгреје, зачпни. Остајала би да ту нослује но кујни, надгледа, а онет да једнако трчкара час к њима у собу, „код госте“, а час опет овамо. 11 све у разговору с њима. Заговарала их, да не би онн, а нарочито како је Стојан ћутљив, тамо у собн ћутали п ућутали. Није ред кад су гости у кући, да се не чује разгбвор. Јер ето, више њих, по другнм малама, комшнјскнм кућама, дворнштнма, свуда, као сваког празнпка, чује се разговор, долажење, одлажење гостпју, па, понегде, п песма. II зато она, ма да им је одмах, чим су селп, изнела и ракије, ставила пред њпх, знајући да .је они неће иити, улазила к њнм, наливала им, нудила их. — Пијте... ама што не пијете? Па, само да би се оип као ослободили, не стидели се ње, и сама узима, ппје, п опет се враћа у кујну. II тамо, онако у хитњи, немајући кад да се пресвуче, у новим хаљинама, забра-