Дело

Д Е Л 0 6 друге прнродне науке, он се може сматрати у крајњим узроцпма као функција: масе, времена, и кордината тачака. Маса садржи у себи нојам материје, времеје елеменат прапроменљнв као н материја метафизичке природе, елементи остали су чнсто математичке величнне, јер се њихове вредности налазе упоређивањем. Ако се маса замени производом из запремине н густнне а уз то време узме као промешвива континуирна математичка количина, густина ставп равна јединици, ондајесвака иојава иредстављена као функција чисто математичкнх елемената и цео је посао сведен на проматрање математичких функцпја. Оваквим свађањем и став о рецппроцитету добија овај облнк. Сваки је појав функција од п елемената. Ако су познати тпх п елемената и односи између ових извеснн, онда је облик функције познат; ако се зна облик функције и односи између п елемената, онда се посебице могу елементи одредити; или ако су елементи одређени, онда се односи између тих елемената (закони природни) могу наћи. Због овога ћемо прећи на испитнвање примене става о реципроцитету код чисто математичких функцнја, пошто је из ранијег јасна примена свих математпчких ставова на тумачење других феномена, IIII У математици су најпростије реципрочне колнчнне оне чпји је производ раван јединицп. Ако је а дата количина, њена је рецппрочна 1)л. Ако са најпростијнх количпна пређемо на функцнје, онда је рецнпрочност изражена другојачије. Сматрајмо функцију као алгебарску једначину. Познато је да су елементи једначине њенн коренн, сачиниоцн су функције корена. Ако се сваки сачинилац представп као функција корена, онда нмамо чнтав низ једначина у којима је показаиа зависност сачпнплаца од корена а у исто време и њихова рецппрочност. Покушамо лп пак изразити корене сачпниоцима, онда имамо реципрочне функције првих и став о реципроцнтету није више тако прост као ранпје. Узели смо једначпне као најпростије функцпје п то алгебарске. Пођимо од једначина где је број корена бесконачан. Код оваквих једначина као п код нрвих нзмеђу корена п сачпнплаца постоје извесни односи, сачиниоци су функције корена, кпрени рециирочне функцпје сачинилаца. Овакве се једначине