Дело

ПНВЕРЗП-ЈА ПЛИ РЕЦИПРОЧНОСТ називају редовима и свакп се ред може сматратп н обележитп краће као функцпја нзмеђу непознате по којој је ред развпјен п познатих сачннилаца. Ако се ова функцнја представн извесном колнчином па се тражи сад обратно непозната ио којој је раније функција развнјана да се представи редом по количинп којом смо обележилн функцнју, онда је овим у најопштијем виду представљена рецпнрочност између чпсто алгебарских количина. Реципрочност је у геометрпји најленше нредстављена у овоме. Свака се линија може сматрати као геометријско место тачака или реципрочно као анвелопа правих. Ако се у ставовнма аналитпчким коордннате тачака смене координатама правих, онда се свима нађеним теоремама у геометрнји тачака налазе реципрочни ставовн у геометрији праве. На овај се начин дуплира број ставова геометрцјских или краће број се свих ставова може преполовити. III Показана је рецнпрочност између елемената и функција математичких састављенпх пз тпх еламената. Резултат је општи свега био да се ставом о рецнпроцптету огромност науке своди на половину. Довољно је сваки састав протумачнти реципрочно па наћи два пута више ставова. Могућност реципрочности међу елементима оснива се на рецппрочности међу онерацијама математнчким. Најосновније су операције математичке одузимање и деоба. Ако се колнчине математичке упоређују, прво је што се пита, колнко је једнница која од које већа илн мања нли колико пута. Реципрочна је операццја првој сабирање другој дељење. Ставом се реципроцитета четпрн основне радње своде на две. Све се друге операције могу свести на ове четири односно две. Стененовање је једиако са множењем. ћореновање је рецнпрочна радња етепеновања — односно дељење. Логаритмисање је радња сложена а обухваћена у кореновању н не може се схватнти као реципрочна кореновања, већ као решење једначпне но нзвеспој иепознатој т.ј. рецппрочна нзвесне друге радње простије. Показаним радњама, као п другим, до којнх ће се доћи у току развића наука, налазе се односн између математичких количина. Ти се односи зову .једначинама (функцпјама). -Једначине