Дело

Е л и Н А ТЕНИСОН (СВРШЕТАК) Сама је мома седела на кули, II штнт јој оде, а остаде само Омотач танки, њено дело худо. Ад' још га чује, још му живп слика, У њену пусту собицу се краде. Дође јој отац, те је тихо тешн II прпјатељски поздравља га она. Дођоше горе п браћа, па кажу: „Умир се, мила сестрпце“, и крепак Одговор даје. Ал' кад оста сама, Кб нама када пријатељ се јавп Далеко преко дубрава и гора, Кроз ноћну таму њој се гласи смрт; Совину хуку заглушује тужну, А са нејасним шапатом вечерњнм II с ветровима, што кра.ј двора цвиле, Сјединила ,је сањарије своје. II тад снева песмнцу малену, Л>убав п самрт име јој је дала II слаткпм гласом певаше на кули: ,Слатка је љубав, н кад јаде дели; Слатка је самрт, јер болове цели: Шта ли .је слађе? А откуд да знам!