Дело

Д Е Л 0 Зо дина, кад у Босни и Ерцеговини плану нов устанак, обећавала да ће безобзирце пзврнштп аграрни закон из 1859., алије већ било касно. Опет зато тај је закон и сад, за окупације, једнна норма за аграрне односе. 0 томе закону Ажбот вели ово: „Кад бп ова установа била правично уведена у живот, живот босанског и ерцеговачког сељака био би много повољнијп него ли у многим напредннм државама јевропскнм.“ То и јесте баш незгода за окупацију, што п сељацп мисле исто овако. Но свакојако била је тежња политичка, тежња за обновљењем Д.ушановог царства, најсилнија полуга противдржавном нокрету ришћанског становништва. Кад се говори о турском зулуму, вазда треба нмати на уму, да је био жесток и суров, но никада нису Турци чиннли насиља души људској. То је учннпло, те се међу Србима истакоше људи чврста карактера п мпшица. Босанцн н Ерцеговци, сећајући се Турака, говоре: „Нас је Турчин био, алп нас нпкад није напао неоружане, него нам је најприје сам дао оружје у руке“. Ришћанп нису подлегали и попуштали. Њихов отпор није нмао свуда истоветних последица, али племена крај црногорске границе извојеваше неку независност, нису давала дажбине ни државн, нп беговпма, већ је, напротив, држава морала давати годишњу плату племенским главарнма. А на суд с-у ишли у Црну Гору. Девет година, од 1850—59., беху најтеже доба у животу босанско-ерцеговачких сељака за турске владе. Најгоре им је бпло, што треба поново нагласити, у крајевима крај рватске границе. Бећ је објашњено за што су тамо највише патили сељаци. Посавски, крајишки и подрннски сељацп билн су узнемпрени и тим, штојетада, после 1848., Рватска економски лепо напредовала. Народ у суседним босанским крајевима завидљпво .је гледао то папредовање, н два нута теже сносио је своју судбпну. „Млада -Јевропа“ брзо је напредовала после 1848. год., бпла је пуна идеалних тежња н мисли, пскрено се одушевљавала за слободу свпх народа. II ако су Босанцн н Ерцеговцп бнлп жпвотом одвојепи од јевропскога нокрета, н ако су о њему сазнавали из непоузданих извештаја, опет су осећалн свеже пнркање јевропског ветра по своме лицу. — „И мп смо тако исто деца беврош*, али нас давн азијатско ропство,“ говораху. Турска владавпна нн.је нм још ннкад била тако мрска, као од 1850., иа док нису иозналп окупацнју.