Дело

БОСНА II КРЦКГОВИНЛ 29 Али бег Бабић нз Бањалуке одговори на то речнма, које показују колико су босански бегови бнли својеглави, н уз то .још напуњенп духом бунтовним. Али бег рече: „Павле, Иавле! А хоће ли бити лијепо ако дјеца устану протпв тога оца, н ударе га по глави?“ Кад су сељацп доказивали своје тужбе, бегови им рекоше: „Влаше, Влаше! Размисли шта говорпш! Зар не мислиш враћати се у Босну ?“ Од оваких речи поплашише се и Порта и изасланици босанскнх сељака, Влада је, бојећи се нове беговске револуције, наваљивала на сељаке да се смире и одустану од својнх тужаба. Међу изасланицима нађоше се некп који рекоше да код њпх, у њихову крају, нпје тако зло, п да тамо кметови жнве с беговнма добро као у старо доба, дајући пм десетину или деветпну, или другу уговорену дажбину, а беговн нх за то потпомажу н заштићавају. Препадоше се н изасланици из Посавпне, где је сељацпма заисто зло било, па на последњем састанку изјавише сви, да им ннје тешко даватп трећнну, п да им се не чпни зулум. Ово изјавпше тим пре, што им миннстрн рекоше: „Султан тако хоће: нема нп помислн да ће он беговима одузетн трећнну.“ Но и ако султан отворено не хтеде учннптп но нравди сељацима, он објави 1859. закон, којим се уређују аграрнн односп. Овај закон признао је сељакову кућу, окутњнцу н градину за мулк, баштину; с тога на ово пмање сељак није плаћао десетине. Ово је пмање беговско, и бег је дужан да га сељаку одржава у добром стању. Сељак може по својој вољн прекинути своје односе с бегом, али није могао бег, којп није могао са нмања отерати сељака, осем ако две године не би бегу, нз немара или намерно, дао оно, што му је дужан дати. Ако бег хоће да прода земљу, на којој седп сељак као закупац, сељак пма нрви право на куповину, п с куповнном стнче на земљу сва права која је дотле имао бег. Кметско је право наследно, алп се није могло нн продати, нп нренетп; само слободан чптлук, нмање, на ком нпје било кметова са својнм правом, може бег другоме датн под закун, или за себе задржати. Ако би мулк био на продају, сусед има први право куповпне која мује зајемчена иод извесном погодбом. У случају продаје, сељак има за годнну дана нрвн нраво куповине оне земље, коју је обрађивао. Овај закон није извршен. У ночетку томе бејаху узрок бурне годпие и немар владе, а доцније сама влада, која .је 70-тих го-