Дело

БОСНА И ЕРЦЕГОВИНА ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ НЛППСАО ЈОСИФ ХОЛЕЧЕК (НАСТАВАК) Жалба је нредата Портп 9. априла. Но 12. апрнла дођоше иа Порту бегови из травничкога п сарајевског санџака са жалбом на рају, да се без узрока буни, да је раји боље но њима, а најбоље су онп, који дају половнну пз свих плодова. Другог дана позвани су на Порту сељачкп изасланици пз новопазарског п сарајевског санџака. Ту упиташе једнога сељака мусломанског, како је рајн. Он се не хтеде одвојнти од једноверника бегова и одговори: „Власи (православни Срби) јаки су п имају с једне стране Немце (Аустрију), с друге Црну Гору, с треће Раце (Србе). Они су их и нодговарали да се буне и откажу десетпну. На то му одговорн хришћански изасланик Младен Јовић: „Девета је година већ како је раја зулумом приморана да плаћа десетину. Док је раја имала запреге, ннје се иротивила, нпје се пзговарала, но плаћала, и ако то није бнло правпчно. Но пошто је распродала сву своју стоку, и неимајући већ ни шта ће јестн, нн чим нлаћатп проклету трећнну, раја се задужила. а кад је п после тога застала с плаћањем, бегови су силом узпмалп, н рајп није остајало ништа.“ На дан 14. априла на Порту дођоше бегови н кметови, мусломански н ришћански из бањалучког н бихаћског санџака. Имали су времена, те поседаше да се разговарају. Драгоман Паво Перпшнћ рећи ће тада беговнма: „Ви сте, Бошњаци, дрскн и насилници, гнечите своју рају, бијете, затварате, кољете. Јевропа зиа то, п она ће протнв тога устатн кодСултана, вашега оца.“