Дело

Да изгубим га, болело би то: Срасто сам с њиме, алп на што ће ми? Да услед мене пада људству вредност, Што голем ја сам, грех да с' мањи чини? Вај Артурову највећем витезу! Артур га неће. Поломити морам Окове ове, што ме тако тиште Ал' нпак нећу, док не хтедне она: Па да ли онда хоћу ја? ко зна? А не хтеднем ли — тада Боже дај, Пошаљи, ја те преклињем, једнога Од анђела ти, за косу да шчепа, Понесе ме, далеко чак однесе, У језеро заборављено тпсне, У урвину гшанпне сурване. Кнез Ланс’лот тако у очају цвплн Слутећи свецем да умрети неће. Јер. Ж.1 1 I'. Чеда Петровић бно .је тако добар, те јеовај превод с немачког ио редио с енглеским оригнналом. Хвала му.