Дело

84 Д Е Л 0 бега н кмета на начин, да кмет постане самосталан ималац земље. Кметови управо не траже то. Онн знају да у тешком ирпвредном времену није добро за сељака е мало земље да буде самосталан господар земље коју обрађује, већ желе да из прнхода са земље не морају давати више но онолико, колико може ноднетн њпхово слабо финансиско стање. У таким данпма сељаку је доволшо наследно право закупа или обрађивања земље. Кад зна на чисто, да га бег не може самовољно отерати са земље, впди за себе вајду у томе, што је бег дужан да му да да кров, занрегу и семе. Тим је бег сељаку потпора у обичним годннама, а у неродним трпе заједно. Познати чешки аграрац изишао је пре неколико година с предлогом, да се у Чешкој реши аграрно питање законом. којн би приморао власнике латифундија, да већи део своје земље дају под најам у малим деоницама, да би се највећи део народа могао посветитн земљорадњи. Ова мисао изведена је у Босни и Ерцеговини старнм закупним системом. У њему је здраво соцнјално начело. А то је начело, ако желите знатн, од памтивека изведено аграрним уређењем у Боснн и Ерцеговннп. Тамо бегови не обрађују земљу под својом управом, но сву земљу дају на обраду сељацима, а себи остављају само мањи део онде где живе. Према томе, у окупираним земљама створено је за доба своје народне, и за доба владе турске тако стање, о којем у западној и средњој Јевропи хиљаде народа узалуд снивају. Решење аграрног питања у окупнраннм земљама не значн да аграрно стање треба збрнсати, но само збрку уклонитн. На жалост, неразумевање, као да у Босни н Ерцеговинн влада јевропски феудализам, и као да би се тамошњим сељацима могло помоћи по реценту, који је успешно употребљен у Јевропи, и то неразумевање смета, дакле, да се разуме како стварн у истини стоје, а да се нешто поправи, мора се прво знати у чему је зло, и шта не ваља. Аустрнја ннје наишла на окупаццју Босне као ћорава кока на зрно. Она је вековнма тежнла за тим; ако ннје баш она. јесте заиста Угарска. У XIX веку особито је с планом нрипремала землшште. Чежња за „ћт1ег1апс1-ом“, заплећем, појавнла се у аустрискпх државннка одмах чнм .је Аустрија добнла Далмацију. Тога радн нарочнто су од 40-пх годнна на овамо воднлп врло живу пропаганду у Босни н Херцеговнни. Пз годнне у годпну пропаганда је бпла све живља, но н ако је тако дуго