Дело

БОСНА II ЕРЦЕГОВПНА 35 ирипремано освојење Босне, ннје ни један Аустријанац дубље нроучпо аграрне односе. II Темел и Роскјевић задовољише се само његовом спољашном страном, само пзношењем како је бидо аграрно стање у последње доба. Опазили су да у Боснн пмају пред собом нешто што је особито, али га не испиташе, но остадоше при мишљењу, да н у Босни влада онакав исти феудализам какав на занаду, и да је феудалпзам феудалпзам; једино спомпњу да је у Босни добар „турскн феудализам“, но не казују у чему је то. Нешто су нагађали, али нису сазнали све. Прве гомнле окупатора нису савршено ништа знале. Чиннло им се, да на овој земљи нема загонетке, за коју нема кључа у ризницама западњачке културе, да нема тако тецшог пнтања, које не би решили играјући се. Но то је било празно надимање силннјега, али у њему нпје било никакве мисли, израђеног илана, свести шта се хоће. Оне исте карактерне особнне, које су одвеле аустриску војску на Краљев Градац, пратиле су је и у Босну и Брцеговину. Све пм је нграчка докле о ствари само говоре а не послују. Хтелн су да убију Прусе капама, босанско питање хтели су да уклоне набрецнвањем, али се не сложнше ни у томе, на кога треба впкнути — или на бегове или на сељаке, нлн на мусломане илп на ришћане. Протече неколико годпна докле окупацнја доведе у Босну Ерцеговину људе, којима основн аграрног пнтања нису тајна. Такав је пре свега г. Веннјамин Калај. Али он пли не ће да помогне, или не може. Можда нема при руци нп људи, који бп разумели, да у окупираним земљама не може послужити јевропски калуп, јер су оне нешто засебно, особито, зашто није довољно само сведочанство о прописаним испитима које треба да нма онај, којн хоће да ступи у службу босанске владе. После тнх иснита треба тек Калајеви чиновници да прилегну на право и занимљиво проучавање, проучавања новог живота, који им се отвара у окупираним земљама. Па жалост, аустро-угарскп чиновннцп вазда су се учили само за школу, а не за живот. Они стварнн живот и не знају, нити хоће да га знају у старим земљама аустро-угарске монархије, те ннсу способнн за ретпење питања, која ту стоје нерешена већ вековпма. па шта може од њих очекнвати Босна и Ерцеговпна? — Нека се оне веселе што нису још под Турцнма! А у свему осталом нека шуте н нека послушно пусте да пх воде људн, којн су за то званпчно одређени! Ко има власт у рукама, има н памети у главн. з*