Дело

Д Е Л 0 36 Аграрно нптање босанско-ерцеговачко поннкло је засебно, самостално, и оно само засебно може бнтп расправљено. Овим начелом управљала се Руснја кад је ослободила сељаке; у најблпжем суседству Босне п Ерцеговпне, у Црној Гори, држи се књаз Ннкола овог начела кроз цело време своје владе. У Црној Горп нпкад нпје било бегова баштиника, нн сељака, којп од њих зависе, те није, дакле, тамо било аграрнога питања онаког као у Боснн н Ерцеговпни. Црна Гора не може с тога служпти за углед окупацнјн, на који начин ваља уреднти односе између власника земље н њеног закупца или радника, алн јој мора служити за углед у томе, да како аграрно, тако н сва друга пптања, којнх нма у окупираним земљама, морају бити решена сама за себе, јер су се сама за себе развила из домаћих исторпскпх, * друштвенпх н културних односа. Па шта је црногорски прнмер урадпо у Боснп и Ерцеговинп? — Кад је изншао францускн превод Имовпнскога Законнка црногорског, који је у часу стекао у Јевропи славно име, сарајевс-ка влада послалаје свакој властп, којајој је подчпњена, по два примерка тога нздања и препоручила чнновнпцпма нека га проучавају. То је доказ да влада још и зна шта би требало да буде. А чиновнпци? — Метнули књпге под узглавље, на се внше о њима ннсу бринули. Они су доста научнлиу школама, па ко сме од њих тражити да уче нешто н сад, пошто су коначно добили положаје? Погрешка је била што им .је дато у руке француско издање Пмовинског Законика, јер нх је мало којп разумеју француски језпк. Значајно је што пм нцје дат српскп оригинал, који су могли добитп неколпко година раннје, н који би морали разумети. Но оригинал је штамнан ћнрплнцом, ко.ју влада не волп, ијош на Цетпњу, које стојп с њому занетпм односима. Лажан стпд није дао босанској владн да прпзпа да пма нечега, у чему може узетп Црну Гору за пример и учптељку. Кад босанска влада не може у целинн да иокрене аграрно пптање, мпслп да га реши у појединостпма тпм, што помаже откуп кметских имања. Алп то пде тешко, јер босанскп бег волн своју земљу псто као сељак, н не пушта је нз својпх руку докле год не мора. Пзузегак је с онпм беговпма, којп су се доброволшо иселпли пз отаџбине, да не бп трпели окупацнјонн поредак, иа су пзнели своју земљу на нродају. Мусломанскн беговн изнеиаднлп су немнло многе окупаторе .љубав.љу према својој зем.љи. Надалп су се, да ће после окупаццје настатп у