Дело

БОСНА II КРДЕГОВИНА О “ ) < Боснп н Ерцеговинп нешто налпк на оно, што је било у Србији после њеног ослобођења. Пз Србије пселнше се један за другнм свп беговн, али у тврдој вери, да то не ће дуго трајати, и да ће нх султан опет вратити на првашњу земљу. Догађаји се развише тако, да је мало којн босански бег могао нмати оне вере, која је тако љуто преварила некадашње бегове. У Боснп је другојаче. Овде је забуна владпннх људи дошла до те мере, да се последња нада полаже на „отров цивилизацнје“, да ће он унропаститп бегове телесно, душевно и имовно, после чега ће се датн њнхова земља кметовима на откуп. Но до сад се појављују само поједини примери тровања „цивилизацијом“, те за то откупљнвање напредује тако лагано, да у целокупном стању аграрних односа ништа ие мења. Ако се кмет откупп. добије од владе зајам на земљу, ипотеку, п уз умерену одплату. Но кметовп сами не нтају са откупом, ,јер знају из нскуства, да дуг значи зависност, и да је банка немилосрднија од бега, кад .је кмет у невољи и без новаца. Влада мисли, да бн кметови, кад се откупе, могли уепепшије радити ако имадну у рукама више земље но што су пмали код бега. Окупаторн веле, да влада „уједињује“ сеоску земљу, п то јој упнсују у велику заслугу. Али влада у ствари на овај начин ствара од закупаца људе без земље, бескућннке, јер су онн, којп су морали са п.нхове земље уступнти ономе, коме су оне иродане, н које еу онн до сад уживали, сад наједанпут изгнани са земље, која је пре тога била њихова, те сад постају надничари, „Себри“. Најзад не треба радити да аграрни односи буду у окуинраннм земљама гори, но што су. Кад разуман човек узме у оцену, да је окунација у Боснн н Ерцеговпну увукла новчану прпвреду, која је још 50-их година покушавала да добије ове земље за себе, нашао би, да у овим земљама мора бнтн тешке прнвредпе крпзе, сличне оној, коју су западнојевропски и средњејевропскн народи преживљпвали у добу преласка из иатријархалности у феудалство. Феудалпзам био је дуг, тежак прелазак из патрнјархалностн у новчану привреду новог доба. Босанцп п Ерцеговцп бачени су у тај вртлог без преласка, без припреме, неочекпвано, стрмоглав. Ко још да не разуме, да се народ нашао у стању врло несретном, у ком се често сећа с чежњом сталног стања за турске владе? II прнродно је да је криза тим тежа, што окупацнја нпје довела доста таквих помагача, којп бн разумевали, да аграрне прилпке босанско-ерцеговачке могу саме