Дело

894 Д Е л 0 Пређемо ли на други случај, када је спојна цев врло широка, што другим речма значи, ако је отпорност спроводника врло слаба, те .је и ннерцнја система врло слаба — онда настаје серија осцилација; добијају се струје или пражњења алтернативног карактера. То исто бива са клатном у мало отпорној средини: осцплује дуже времена пре но што се заустави у равнотежном положају. Пражњење кондензатора, на пр. лајденске боце, код које унутрашња и спољашња облога представља два тела неједнаког напона или електричног потенцијала карактера је алтернатнвног. То јелорд Келвпн показао теориски, пре но што је то Федерзен показао експернментално помоћу покретних огледала, Рачуном је пронађено, да се може успоставити врло кратка нериода осцилације, а у томе и лежн питање о отпорности, капацитету и селфиндукцији: у колико су те количине слабије, у толико су електрнчне вибрације брже. Пспражњивањем кондензатора, имамо начина, да у кондуктору произведемо врло брзе алтернатнвне осцилације. Тако је Федерзен постигао 1858. у једној секунди 25.000 вибрација. Ну искуством је утврђено и то: кад се у кондуктору струја развије, па престаје и мења смисао, онда се у суседном кондуктору појављује супротна струја, која исто тако престаје и мења смисао т. ј. промене електрнчног стања у примарном кондуктору јављају се на исти начин и у секундарном. То су т. зв, индуковане струје. Како се та акција преносп од првога на други кондуктор? Максвел, велики последнпк математичара Фарадеја, првијеизнео идеју да диелектрик, изолатор, па и безваздунши иростор,. помоћу светлоснога етра, којп .је у њпма, служе као средство за пренашање. По њему се те и н д у к т о в а н е с т р уј е развијају подједнако н у изолаторнма и у кондукторнма, али се у првима преносе просто ограниченим иомерањем атома етровнх: то су струје од померања. Електричну вибрацију чини периодична варцјацпја у величини струје од иомерања: она се иреноси пстом брзнном као и светлосна вибрација. II кад тако стоји ствар, кад можемо у кондуктору произвести доволшо брзе електрнчне осцилаци.је — те ће се осцилацнје н пренети у околпну, изолаторску средину брзпном светлостп, п без икаквог спроводника, пошто се и светлост простире без снроводннка. То .је најважнији став у нитању о телеграфпсању без жица, о чему ћемо нарочито проговорптп у другој једно.ј прплици. Те