Дело

се осцилацн.је могу рефлектовати на металном огледалу тако, да се врате натраг и да се комбинацијом два таласа награде вибрациони чворовп и трбуси, онако исто као п у акустици. Главно дело Херцово баш се и састоји у томе, да је таква манппулација са електромагнетским таласнма остварена. То је он и успео на овај начин. Кондензатор му је био састављен од две лопте по 0,30 м. у пречнику, или од две квадратичне плоче цинкане од 0,40 м. дужине стране. Кад се та два тела напуне електрицитетом разног потенцијала, онда међу њима прска варница и у исто се време производе електричне осцплације. У најновијим Херцовпм огледима осцилације су имале таласку дужину 0,50 м. Ту смо .још врло далеко од дужина светлосних таласа, али ћемо им се приближпти. Није ту довољно напунитп кондензатор само .један пут, већ се треба старати да да се осцилације и одрже, те с тога треба пунити кондензатор врло много пута у једној секунди. Херц је то постигао тиме, што је кондензатор спојио са секундарном жицом из Румкорфовог калема, а примарном жицом његовом тече струја, која се прекида и пушта неколпко стотина пута у секунди. Секундарна струја високога напона по својој природп је у главном алтернатнвна. Она наизменично пуни електрицитетом супротног смисла обе облоге кондензатора врло много пута у секунди н сваки пут настаје осцилаторско пражњење. Кондензатор који се празни личи на клатно које осцилује врло брзо, али које се врло брзо враћа у равнотежно стање, пошто је било изведено из равнотежног положаја. Сад би настало питање, како се могу уиотребити чворови и трбуси осцилације, да се помоћу њих може израчунати брзнна пренашања и у исто време утврдитп јединство етра, сличност зракова светлосних и зракова електричних? Ту улогу врши Херцов ресонатор електрични. У томе ресонатору, начињеном од спроводника, развијају се индуковане струје, које загревају кондуктор, а ако је раздељен у два дела, јављају се мале варнице, које се кроз лупу виде. Ресонатор, којим се Херц служио, јесте обичан бакарни кондуктор са две куглице близу једна поред друге, а одстојање им се може но вољи смањивати помоћу мпкрометарског завртња. После Херца (1887—1898) велнки бро.ј физичара поновили су те огледе и контролисали их, тежећн да добију што краће таласе. Рнги је добио 1895. таласке дужнне 21 с. м., а за тим од 3 с. м. Лебедев добио их је