Дело

Д Е Л 0 398 искључиво о добу српског робовања под Турцима. Он је данас штамнао петнаестину које расправа које историјских студија о разним питањима из живота српског народа под Турцима. Али до данас његово проучавање захватило је три мала одсека из тога доба, а‘ то су крај 15. и иочетак и крај 16. века, и почетак и крај 17. века. У овој пак најновијој студији, којој натпис горе исписасмо, за предмет је узет крај 16. и почетак 17. века. Али шта хоће писац да нам из овога периода опише, не каже нигде; главна мисао није наговештена у предговору, нити се она може уочити из садржине овога списа. Судећн према натпису који је дао својој књизи („Пећски патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском Полуострву 1592. до 1614.“) може се узети да је хтео да нам изнесе проучен политички рад патријарха Јована, и рад српскога народа на ослобођењу од Турака. Ми имамо нознатих података по којима би се унеколико могло мислити да је на крају 16. века настало неко кретање у српском народу протнв Турака: али нам ти иознати историски подаци нису могли поуздано да кажу услед чега је и како је настало то кретање; ко је и где започео покрет, ко је њиме управљао, да ли га је ко са стране и зашто га је потпомагао и постицао, а на чему се најзад све свршило? П раније из штамнаних извора и радова Ч. Мијатовића (ЛПта је желео и радио српски народ у XVI веку?“ „Годишњица“ I.) и 11. Руварца (в. нарочито расправу ,0 нећким патријарсима од Макарија до Арсенија III (1557—1690)“ У Задру 1888) а, из неких радова самога г. Томића, знамо да су нешто покушавали Срби из Баната 1594 године, никшићски војвода 1'рдан 1597 године, ускоцн око Клиса 1596 и 1603 године, знамо да се нешто спремало у Арбанији и Маћедонији; али како су настали ти нокушаји, како су се свршили и каке су последице имали, нисмо знали поуздано. Познато нам је било да су Турци 1594 године пренелн тело св. Саве из манастира Мнлешева на Врачар испред Београда и ту га спалили али нисмо знали поуздано зашто су то учинили, и какав је управо утисак учинио на српски народ тај турски поступак? Знали смо но неким давно иознатим писмима папе Климентије VIII да је нећски иатријарх Јован имао неких веза са њим, али нисмо могли довољно објаспити нгга то та два црквена главара имају међу собом. Било нам је познато да су се пред крај 16. и ночетком 17. века врзли неки српски изасланици но јекропским дворовима (па ћссарском, нануљском, тосканском, савојском, н др.), као и неки са тих дворова по српским земљама, али нам је то њнхово нуговање с двора на двор