Дело

КРНТИКА II БИБЛИОГРЛфИЈА 399 било загонетно, као што су загонетке биле и саме те личности. Знали смо најзад да је пећски патријарх Јован 1614 године отишао у Цариград н да се отуда није жив вратио, али нисмо знали поуздано је лн умро природном смрћу или је погубљен, и ако је ово друго било, онда зашто је погубљен? Стога, кад смо добили у руку ову књигу г. Јов. 11. Томића, којој на корицама пише: „Пећски патријарх Јован и нокрет хришћана на Балканскоме полуострву 1592.—1614“, и кад смо у нредговору прочитали да је ова књига написана на основу неких Фрагмената, које је писац раније написао и штампао, и да је уз то сва заснована „на новим. са доста труда и муке сакуп.Ђеним, подацима из италијанских архива“, помислили смо, а имали смо и права помислити, да ће нам г. Томнћ у овој књнзи разјаснити оно што нам из историје српскога народа с краја 16. и с почетка 17. века раније беше нејаспо. Надали смо се дакле да ћемо у овој књизи г. Јов. Н. Томића имати не само разрешена питања која су раније постављена, него да ћемо наћи и нових питања која је г. Томић поставио и разрешио, или која ће се доцније разрешити. Једном речју: помигаљали смо да ћемо, кад само прочитамо ову историјску студију г. .Тов. Н. Томића, имати пред собом јасну слику живота српског народа крајем 16. и почетком 17. века, Па јесмо ли добили то што смо очекивали од ове студије, а што смо имали неког права очекивати од научника који без околишења говори овако о себи и евојим научним радовима: „Том пак, најмање познатом периоду ми смо обратили своју поглавиту пажњу, и у досад објављеним расправама и студијама расветлили смо нри* личан број пнтања и бацили нове светлости на многе догађаје и личности. о којима се једва знало по што год.“ (в. предговор)? А те је захтеве био дужан да, ако не у свему а оно у главном, задовољи научник који се сме усудити да каже да „се у српској историјској књижевности на прсте могу набројати списи, у којима је било чега новога, поред стереотипног набрајања неколико догађаја, којима се испуњавао тај период од три и но столећа“ (на пстом месту). Одмах да кажемо да г. Томићева књига не задовољава потпуно ниједан од споменутих захтева. Кад смо ову књигу прочитали, увидели смо да она у себи не само нема неких новина, већ је оставила сва пнтања из живота српскога народа крајем 16. века у стању у ком су била пре него пгго је ова књига написана. Да је овако не би нам било тешко доказати, само што би нам требало мало више простора и времена, а ми тога засада нпједнога немамо. Стога ћемо се задржати на неколико општнх напомена.