Дело

400 Д Е Л 0 Највећи део књиге г. Томића, слободно можемо рећи осам десетина, садржи у себи причање о догађајима који се нису десили на српском зсмљишту, и у којима је српски народ играо сиоредну или никаку улогу. Причање о томе шта је папа хтео и како је хтео, шта се наснивало на неким западњачким дворовима (на ћесарском, напу.Ђском, савојском, тосканском и другим); препричавање разних нзвештаја разних изасланика и агената, у главном чини садржину ове књиге. Па да је бар ту пробрано оно што се може довести у тесну везу са догађајима на Балканском полуострву од 1592 — 1614, била бп колико толика корист. Али није. Има ту врло много опширнога причања о стварима које се Срба ништа не тичу: н.пр.: оно опширно причање о тежњи папској да прекине верску поцепаност на западу; опширно излагање веза између Млечића и Турака, између Млечића и папе и Шпанаца, између Францускога краља с једне, ћесара и Шпанаца с друге стране; оно опширно излагање о политици Карла Савојскога и т. д. То је управо садржина ове књиге. 0 Србима све што је речено, једва ако износи десетину листа. То све доприноси врло мало познавању рада патријарха Јована и његових савременика; то управо ни зрачка светлости не баца на питање о животу и тежњама масе српскога народа у оно доба. Све се ово причање могло свести на много и много краће, испричати као нешто што је споредно, н.нр. у напоменама, наводећи за све податке пажљиво и верно; а меето тога да је узео на око самога патријарха Јована, кад је већ његово име истакао на корицама ове своје књиге, па пратио редом, у колико се може, стопу у стопу, његов рад и његове везе са првацима у народу и са дворовима на западу. Али да би то могао са успехом радити, потребно је било урадити пре тога још нешто: требало је ироучити, што детаљније проучити, све могуће моменте у животу српскога народа у 16. веку. Рад Ч. Мијатовића „Пре триста година“ („Гласник* 36, стр. 155 — 219) довољан је доказ да се на том пољу може са нрилично успеха радити; јер је он постигао доста уснеха ире 30 година. кад ништа скоро није било објављено нз италијанских архива. Данас те грађе има ири.шчно, а г. Томић је имао могућности да у овом иогледу иође један корак даље од Мијатовића. Овако, као пгго споменусмо панред, он се изгубио у ситницама, тако да није лако ухватити шта је управо нисац хтео са овом расправом. Он сам, уосталом, у нредговору признаје да је промашио цнљ, ако се само може рећи да је имао иекога циља; он сам каже да се „поред све жеље“ ннје могао задржати ,на чнсто српском пи-