Дело

406 Д Е Л 0 се излаже г. Томић; његови радовп нису такн да се на њих може човек поуздати. Напротив — они су врло непоуздани. Да напоменемо још један недостатак г. Томнћев. Он у књизн прича да је био у Дубровнику образован неки одбор који ће радитн на устанку хришћанском против Турака. Чудновато је како г. Томићу, који није жалло труда и муке да оде у Италију да купи изворе, није иало на намет да ли о томе нема каких нодатака у дубровачком архиву. А г. Томић ваљда зна да су поузданији иодаци о Србима у Дубровнику него ли у Напуљу или Турину. А зашто, и само се каже ономе који зна политичку и трговачку историју дубровачке републике. 0 стилу г. Томићеву ми немамо мерила. Он је тако рђав, да не бисмо нимало претерали ако бисмо рекли да они који желе наћи примера рђавога стила, најлепших могу наћи у радовима г. Томићевим. А о стилу и језику ваљало је да г. Томић нарочито води рачуна, јер је пок, Дучић нагласио да у спису, који се награди из његова Фонда, треба да је „чист и правилан српски језик и стил тачан и одабранА Да сведемо. Овај рад г. Томићев није много, управо није ништа користио српској науци, и г. Томић нас није убедио да он уме научно обрађивати српску историју. Напротив на основу његових досадашњих радова могу се изводити сасвим супротни закључци. Одбор који управља Дучићевим фондом није имао довољно разлога да овоме спису досуди награду, јер он није задовољио жеље пок. Дучића које је он изнео у своме завету. Требало би да се писцима једном ставе теже погодбе; требало би једном демантовати реч: књижевни фондови у Србији потпомажу само рђаве радове. Мил. л. з. Немачка Читанка за Војну Академију, саставио Хенрпк Лилер, редовни професор војне академије. Издање Војне Академије. Београд 1903, стр. VII и 622. Ова .је читанка намењена у првом реду интомцима Војне Академије а и свакоме, коме је потребно унознатн се с немачкпм војним језиком. Нисац је, као нгго сам вели у предговору, хтео да за питомце нзради немачку читанку искључиво из војничкога штива, како би се они могли упознати с немачким војним језиком и носле корисно пратиги богату немачку војничку књижевност, а уз то је гледао, да им у самоме штиву даде методских унута и разнога градива, које