Дело

КРИТИКЛ II ВИБЛИОГРлфНЈА 405 свс су то људи врло загонетни; сви су изгледи да су то иолитичке шићарџије, пљачкали безазлен свет и на Балкану и на Западу. То и сам г. Томић по неки пут у књизи наномпње. Стога њихове речи ваља примати са највећом обазривошћу. Ено и г. Томић спомиње (стр. 112.) како је Карло Савојски поредио извештаје разних својих агената, те их ухватио у лажи. Стога је требало прво отребити те извештаје, па онда сести и писати историју. То г. Томић није учинио он препрнчава све што је пашао; мисли ваљда да није право да иропадне штогод од онога што је он „са доста труда и муке сакупио“. Уираво је тако радио и онај наш стари историк: ни он није хтео ниједно слово забадава написати, све је његово морало нешто вредети Стога .је и преживео научну вредност својих многих студија и расправа. Укратко може се рећи да г. Томићу недостаје критичност и критичко осећање које ваља да има онај који хоће да пише критичну историју по изворима. Ми у овом погледу не видимо никаке разлике између њега и његова проФесора историје. Исти су. Ннје добро г. Томпћ урадио што је пропустио да марљивије ироучи сиоменике које је скупио Лопашић у збирци „8ротетс1 ћгуа1бке кгајте“ Нарочито није добро урадио што је изгубио из вида писмо ћесара РудолФа надвојводи Фердинанду од 30 априла 1606 године. Да је то писмо пажљиво проучио, видео би како нема права да ћесарску нолитику назове „превртљнвом“. Зар је превртљивост то што се ћесар боји да, ако предузеће не пође за руком, Срби не плате својим главама. („Оаа сНбе агше 1еиН утћ 1еЉ ипс! 1ећеи кћитћеи“, БораМс, брот. ћгуак кгајте, I, 338)? Кад је већ реч о изворима, да споменемо још нешто. Г. Томић у нредговору каже да је свој рад „готово сав заснован на новим, са доста труда и муке сакупљеним, подацима из италнјанских архива“. Добро је г. Томић урадио гато је претресао те архиве, тамо се о српском пароду могу наћи многи драгоцени иодаци. Али г. Томић не чини Бог зна каке услуге српској науци, кад те податке чува код себе, па сам на основу њих пише расправе, а читаоце упућује — опет у италијанске архиве! Има нримера доста где г. 'Гомнћ пренричава какву депешу млетачких провидура у Далмацији, и упућује читаоца да ту депешу упореди са неком другом, која је тако исто нештампана као и нрва. Овако што озбиљног читаоца може само да наљути. Много би г. Томић више користи учинио српској науци да те податке штампа онако како их је нашао; тада би их узео у руке неко који боље од г. Томића разуме историски рад, и могао би дати нешто од научне вредности. Овако жали боже онога труда н муке којима