Дело

404 Д Е Л 0 као ни у расирави „0 устанку Срба у Банату 1594. године*, није нокрет Срба у Банату изложен у довољној светлости; и овде као и тамо овај се догађај изгубио у причању веза између Турака и Аустријанаца. Поред тога пропустио је да нам прецизно и јасно каже шта је би.10 са српским покретом, исто онако као што је веома нејасно обележи његов почетак. Он нпр. каже да сав рад на покрету Срба нротив Турака после смрти патријарха Јована „нема у себи ничег озбиљног. То је рад авантуриста и продаваца краљевстава на Балканском Иочуострву, који јуре по Јевропи и нуде их свакомс ко им што плати“. А према свему ономе што је г. Томић иснричао о догађајима од 1592 до 1614 године, рекли бисмо да није другче било ни за живота иатријарха Јована и војводе Грдана: изгледа као да су та два човека били лутке у рукама многобројних авантуриста који су на Заиаду „продавали краљевине“, те су им тако они помагали лагати, будући и сувише наивнп. Кад упоредимо овај спис г. Томићев са онима које је раније штампао, видећемо да прве три главе нису ништа друго да развучено излагање догађаја које је писац већ раније споменуо у радовима: „Један лист из историје срп. народа у Далмацији у 1596 години“ („Дело“ за 1894 г.), „0 устанку Срба у Банату 1594. год.“ (Извештај гимнасије краља Александра за 1898 — 99 год.). и понешто из „Цртице из иеторије Сењских Ускока“ („Детопис“ за 1901 год.). Други одсек треће и нрви четврте главе имају у себи понешго ново а други и трећи одсек четвртс главе и даље пета и шеста глава углавном је препричавање догађаја који су углавном сви споменути у раду г. Томића, „Састанак и договор српских главара у Кучнма 1614 год. “ Дакле новога има сасвим мало, а н оно што има не помаже познавању ондашњих прилика ниуколико. Шта да кажемо о методу г. Томића? Ништа добро. Г. Томнћ хоће да пише једну историјску студију, а поступа са изворима на јединствен начин, отприлике онако као један старији нага историк. Кроз његов предговор овоме делу провејава мисао: ја радим на основу архивских података, и мојим радовцма не може бити приговора. Није тако. Није ни у архивима само нсториско злато закључано; нма и тамо много и много корова, који треба умети одвојитн и одбацити. Тога је корова највигае баш у овим подацима на основу којих г. Томић пише ову историјску студију. То еису аутеничнн нодаци, то су нзвештаји које су писали људи различитога характера и у најразличнијим намерама. Онај Бртучевић, онај Домнннко Андријашевић, онај НитковиГ, Александар Паштровић, Пво Рншњаннн, Јован Ренезн и други