Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 403 натрнјарх српски, и ја мислим, да се нећу преварити ако узмем, да је покретом тим у српским земљама кретао и управљао исти пећскн архијепископ и патријарх Јоован“. („0 пећким натријарсима“. стр. 49.) То је највпше што се о Јовану може казати и после ове студије г. Томића. Није добро г. Томић, дакле, урадио, шта је прегаао муком преко ових Руварчевих речи. Требало је да застане на њима, јер је у њима характеристика Јованова рада на ослобођењу српскога народа. Није довољно самоказати: „Па стога, и што је задатак овога спнса да расветли један период из прошлости срнскога народа, ми смо у натпису нарочито истакли име тога великог Србина, о чијем труду п старању за српски народ треба знати више него се досад знало\ већ треба показати Фактима да је Јован доста велики Србин био. Међутим док је заборавио да испита политички рад „тог великог Србина“ у оно доба, дотле није пропустио да нам о Карлу Емаиуилу Савојском каже како је био „човек снажана телесна састава, неуморан ловац, одличан ратник, али и пун милосрђа, врло побожан н духовит“ (стр. 92—93). Зашто му је ово требало? Сем овога спомињемо да г. Томић, и ако ночиње са догађајима од 1592 године, није једне речепице написао о спаљивању тела св. Саве, (1594) а то је догађај који је дубоко дирнуо у душу српскога народа, догађај о коме је успомена у народним традицијама очувана у приличној свежини. Г. Томић није дошао на мисао да се запита: да ли везе патријарха Јована са западњацима и његов рад на устанку српском против Турака нема каке везе са спаљивањем тела св. Саве. Међу тим така се веза истиче сама собом: тело св. Саве спаљено је 1594 године а ирви спомен о политичком раду патријарха Јовапа јесте из 1598 године. Стога је у неколико оправдано узети да је патријарх Јовап, услед онаког поступка турског са телом св. Саве, налетео на Фантастичне западњачке наснове о устанку балканских хришћана иротнп Турака. 0 догађајима око Клиса 1596 и 1603 године пема у овој књизи ништа више ни боље него што имау ранијим радовима г. Томића: „Један лнст из историје српскога народа у Далмацији у 1596 години,“ н у „Покрет Срба у околини Клиса 1603 год.“ („Глас“ 55, стр. 199 — 125). Док је о заузсћу и губитку Клиса 1596 године овде нрепричао оно старо исто онако развучено, дотлс овај други догађај од 1603 год. и не спомиње. Тако нсто покрет војводс Грдана од 1597 године обрађен је врло повргано; уираво тај се покрет, може се рећи, тек као мимогред спомиње уз причање других догађаја који не стојс у вези -са догађајима у српском народу (в. стр. 51 — 52.). Тако исто ни овде 26-