Дело

КЊИГА 27. СВЕСКА 1. ДЕЛ О Апрпл, 1903. год. ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ Лагано смо ишлн кораком нечујним По удобну путу пробијена стења, Прошарана смиљем и папратом бујнпм II киткама белим павитног бусења; Под нама је море, крш и голет сама, А над нама неба одорица плава Са сунашца сјајнпм златастим зракама Прострла се свил'на врх онпх тврђава, Што на сваком вису кб стражари стоје Чувајући орла, да се не пробуди... Црножути врани оружани с' боје Окована орла на родној му груди. Сунце се и небо спну смеше своме, Па тек крену муње, громове ужасе, Да покажу орлу како с' ланци ломе II тврђаве руше у морске таласе; Ал' је оро ломан, сном насилним спије Док зарасту ране горостасних крила, Рањених у кршу где су Кривошије II још земља славна Херцегова мила. 0 сунашце сјајно и небесне моћи, Што сте били сведок пропастп и слави, Пазите ми браћу у тој тешкој ноћи, Да нас вшие буде кад се зора јави... Лагано смо граду силазили кроком Л>убећ' дивпу Боку уилакаппм оком. Мислп су мн сетне лгтале далеко... V С 1*