Дело

4 Д Е Л 0 „Бог нам прости Цара!“ — тужно рече неко, •Јер на лево пукла удољпца равна То је Грбаљ, земља Цар-Лазара славна. 0, Србијо мајко!... Пре Косовског гроба Како си ми силна, огромна и јака, Кад и данас роду кроз вековно доба Светли светлом луче спомен твог јунака! ...Овде ми је срце света туга стигла А мисо ми тужна заморена пала, Док се с усне суве молитвица дигла, •Ја сам дуго, горко, за Српство плакала. 3. јула 1902. год. у Котору. Јунија