Дело

130 Д Е Л 0 И код Римљана новине су читане врло радо и биле су распрострте по целом њиховом царству. Цензура и репортери такођер датирају већ од тог доба. Дабогме да не треба нарочпто поменути, како римске новине нису штампане; оне су преписиваљем умножаване. Вредио је и о другим разликама између класичног и модерног новинарства сазнати коју. И с Формалне стране Ricerche Archeologiche су лепа књига. Г-ђа Лователи је написала ове чланке финим и отменим стилом, који краси и остале љене списе. ZAntoine Granger. Ballades et poemes d' apres poetes etrangers. Geneve, Librairie Stapelmohr, 1903, на 16-ни, цена дин. 3,50. Са нарочитим задовољством објављујемо појаву иредње књиге, на чијим смо страннцама наишли ирви пут у Францускоме преводу на једнога српског лирског песника. Догађај, сам no себи, није обичан, да би се један наш књижевнн кроничар смео оглушити о своју дужност. Српска лепа књижевност слабо је или није готово ни мало позната у Француза. To ће изгледати многима мало чудновато, кад се зна да у нас Срба има доста. образованих људи, који одлично владају Француским језиком, и који би са свога литерарнога укуса и познавања књижевних производа, требали да обрате пажњу на превођење на стране језпке одличних ствари из наше лепе књижевностн. Са уметничком приноветком стојимо још којекако: ЛазаревиТева На бунару, Јапкова Сељанка и Чини, Змајовина Видосава Бранковић и неколико омањих прнповедака и слика Матавуљевих у једном илустрованом парнском недељном листу — то је све од наше приповетке у Францускоме нреводу. Наравно, овде не може бити речи о производима наше усмене књижевности, народним песмама и приповеткама, које су, на протев, много превођене на Француски, у богатим и одлично пробраним збиркама, у ваљану преводу и од добрих и познатих преводилаца. Пз драмске књижевности, у колико је нама познато, преведена је на Француски Костићева Гордана од женевца Шарла Пиге-а, ТриФковићева комедија Ф р а н д у с к о-п р у с к и р а т, у преводу Косте