Дело

ХАЈНРИХ ХАЈНЕ 9 Интересантно је познанство Хајнеово са ђенијалним музичарем Листом. Оно се датира од 1830 године, и то са скупова Сен-Симонистичких. Сен-Симон је био умро 19 маја 1825, н последње му речи беху: „религије не може нестати са земље, она се само мења“. И учење његово наставише да проповедају ученици његови, и међу њима најзнатнији је бно Анфантен (Enfantin)-5 који је одушевљавао омладину и жене, проповедао је уништење наследног права, и еманципацију жена. Предавања су држата у улици Таранској, и привлачила су све виђенцје и слободоумније људе у Паризу. Та нова „светска религија“ бројала је године 1831 преко 40.000 верних и међу њима су билп Хајне и Лист! Првога је довео ка Сен-Симонистима — вели један његов биограф — социјализам, а другога религија. Али кад су Сен-Симонисте хтеле да примену у живот своје учење, а нарочито кад су прокламовали заједницу жена н људн, то се тада сви бољи и виђенији људи повукоше, и одвојише од њих, па то учинише — Хајне и Лист. И после осам година Лист пише Хајнеу: како је на тим скуповима из даљине посматрао славнога песника. Лично су се познали тек крајем 1832 г. II то опет с помоћу једног социјал-философа Пјера Симона Баланша, којн је био песник и философ, па су се после често састајали код љубазнице Листове D’Agoult (у књижевности Daniel Stern, a no рођењу Beethmann, од ње je изашао један чланак у „Revue des deux Mondes“ 1 децембра 1844 године под насловом: Profession de foi politique de deux poetes: M. M. Freiligrath et Henri Heine) ту je долазила и лепа талијанска кнегиња Белђојозо, и чувена Жорж Санд. Састанци су били још и код Фердинанда Хилера, Морица Шлезпнгера, ХектораБерлиоза, и других. У салону кнегиње Белђојозо 183525 26 Хајне је први пут чуо Листа да свира, и у 25 Овоме је Хајне посветио и своје дело о Немачкој, које је прво штампао у „Revue de deux Mondes“, и to као историју новпје лепе литерагуре у Немачкој. На немачком језику у његовим скупљеним делима изашло је у два одељка; Немачка l (Историја религије и философије у Немачкој, п романтична школа); и Немачка II (исповести, елементарни духови. и романтпчна школа). Првн је део штампан 1834 (III издање 1852): а други је део штампан тек 1853—54 године. 26 „Од свију париских салона у којима се узгредно забављао, остао је веран само, колпко лепој толико паметној Миланкињп принцези Белђојозо. где се поред осталих сусретао са Мпњеом, Кузеном, Белинијем, а ређе са Мисеом. Мисе п Хајне бпли су безуспешно ривалп, јер је из ове љубавне