Дело

10 Д Е Л 0 „Флорентиским ноћима“ (Н. Н. Werke Bel. V стр. 99—100), које су те псте године и угледале света, налазимо утиске са тога вечера: „То беше на једној вечерњој забави у Chaussee D’Antoin, добро сам је упамтио. Била је сјајна вечерња забава, и ништа није оскудевало у обичајенпм потребама друштвеног уживања: доста светлости да би био осветљен, доста огледала да би се могао посматрати, доста људи да би се могло гурати, доста шећерне воде и меда да би се расхладио. Почело се музиком.. Франц ЈТист морао се натерати до фортепијана, и он гладећи навпше своју косу преко ђенијалног чела, даде нам једну од оних његових бриљантних битака: дирке почеше да крволипте. Ако се не варам он је свпрао једну пасажу из Палингенезије Баланшове, чнје је идеје он пренео у музику, што је врло корисно за онога који дела овог славног књижевника није у орнгиналу читао. Потом је свирао идење на губилиште (la marche aii supplice) од Берлиоза, изредан комад којп је овај млади музпчар компоновао оног јутра кад је ишао на венчање. У целој сали побледела лица, таласање груди, дубоко дисање за време одмора, напослетку бурно одобравање. /Кене су увек, кад им Лист што свнра, као опијене, са лудом радошћу нредадоше се после тога игрању“. Та је композиција била четвртп комад из симфоније „Episode de la vie d’un artiste“. Доцније je и ca Листом покварио пријатељство, jep га y једном свом извештају доста шаљиво описује: „Јест, он је овде; велики агитатор, наш Франц Лист, похлепник за све могуће ордене, он је овде, хохенцолеранско-хехингенскп дворски саветник,. доктор философије, и чудотворни доктор музике, васкрсли „Rattenfanger von Hameln“, нови Фауст, за ким увек иде пудла у облпку Белинија, благородни Франц Лист. Он је овде, модерни Амфијон, који са својим тоновима жица, ставља у покрет камење код келнске цркве, да се слубљује као некад зидови Тиве. Он је овде, модерни Омир, којега Немачка, Унгарска и Француска, три највеће земље, оглашују као своје дете, док се о иесника Плијаде грабило само седам паланки! Он је овде, Атила бич Божији за све Ерардове клавире, који дрхте кад чују вест о доласку његовом, и ионова се под његовом руком мичу, крвоuopoe око срца талијанске патриоткиње, Миње пзашао као победилац". (Види: Dr. Louis. Р. Betz: Heine in Frankreich. Zurich. 1895 стр. 33). Међутим но једном писму Ж. Сандовом Листу од 18 августа 1836 г. не видп се да је Хајне био занемарен.