Дело

158 Д Е Л 0 „То јебитп кажњен због сопственог греха“ шалиласеТереза. „У пркос томе, ја Вас ипак љубим“, одговори он тешко подижући се, и пољуби ме. Била сам баш поред његове столнце. Пошто се сетио својих несаних ноћију, рече: „Како сваког часа морам на смрт мислити, то често у дугим несаним ноћима озбиљно разговарам са драгим Богом, и излажем му моје назоре, и тада ме он уверава: да могу мислитн шта хоћу, н бити републиканац, само не атеиста.“ Тереза га је питала о Жорж-Сандовој. „Ја сам је много волео — говорио је Хајне — али одавна нисам о њој нпшта чуо. Откако је Шопена оставпла, ја јој више не верујем; здравом сме се бити неверна, јер он се може утешити, али оставити једнога који умире, то је недостојно. To бих по свој прилици казао ir мислио и онда, кад сам се могао утешити.“ Кад је после две године Фашг Левалд, са Сталом и Морицом Хартманом, посетила Хајнеа, он већ тада није могао да се дпгне са постеље, и био је сасвпм болан, преболан. Завесе на прозорима беху спуште-не, а поред кревета стајао је зелен шпан€ки зид, те и он спречаво светлост. Бонпк подиже своју фину готово провидну мршаву руку на десно око, да би подигао трепавицу, те тако видео оне који су ушлн; само је десно око могло да види, трепавице беху узете, нису могле слободно да ве крећу. „Ја трпим — говорио је он тада — непрестано страховите болове, чак ни моји сновн нису слободни од тога С-ве то ја морам да трпим. Алн ја имам моју веру, немојте мислити да сам без религије. Опијум је такође религија. Између опијума н релнгије много је вшпе сродства, по што то многи мисле. Видите, туми је Библија, ја је много читам, т. ј. читају мн. To је чудна књига, та књига књнга. Кад ме савладају болови узимам морфијум, кад моје непријатеље не могу да сатрем, остављам их Провпђењу, кад о мрјим приликама не могу да се бринем остављам их драгоме Богу, а само о мојим новчаннм стварима, ја се старам сам“.39 што га је од матере добио. „Ма колико да сам присеоан. ппак ме јуче савлада туга, кад сам од мајке добио писмо, у коме ми пшле, да се сваки дан Богу моли, да њен драгп снн оздрави“. Годину дана ранпје жали се Ласалу {1846) и велп: „Љубим алп не осећам при том нпшта, тако су узете усне моје. непца и један део језика афпццран је, п све што једем укуса је као земља.“

39 Годпне 1849 аирила 15 објављује Хајне у Bailage zu № 115 d. Allge-