Дело

160 Д Е Л 0 дана Ви би ме заиста морали тамо тражити. До сад сам морао и хтео да живим, остаје ми још да доведем у ред по нешто у корист мојих дела, а у ннтересу моје жене. Кад то буде готово — а мислим to he бити готово за годину дана — тада ћу се растати са овим светом као философ.“40 II збиља, 16 месеци после тога разговора, Леман му је писао некролог. У болести су га неговале поред Матилде још и две жене, а имао је једног секретара и читача. Кад му је 1849 г. постао секретар Карл Хилдебранд (t 1884), нашао је Хајнеа са ослабелим слухом, очима затвореним, трепавице је дизао мршавим прстима, ноге му беху узете, а тело згрчено. „У бесаним ноћима — прича Хилдебранд — састављао је своје најдивније песме. Целог ,Романсера‘ диктирао ми је.“41 Хилдебрантова је дужност била не само да пише, но и да му прочитава. Тако је морао да му сваког дана 3—4 часа дневно чита теолошка и философска дела, између осталих и Библију, коју је сву на памет знао. За новине ни.је марио, једини изузетак био је „Journal des Debats". Читат му је Гете и Шилер, а нарочито је волео Шилеровог „Валенштајна.“ Кад је једном дао Мајснеру да прочита песме, које су биле производ фантастичких снова, тада је на Мајснерово дивљење о лепоти њиховрј, Хајне одговорио: „Заиста? Знам да је лепо, ужасно лепо. To је кукњава као из гроба, ту виче ноћу један жив закопан леш, или боље рећи сам гроб. Јест, јест, такве тонове немачка лирика ннје нпкад слушала, јер још ни један песник није био у таквом положају." — II у тако несносној болести, Хајне није ни један дан нзгубио: поред писања песама, пнсао је мемоаре, н прнређивао француска издања појединих својих дела. Спремајући француско издање ,,Lntece“ Хајне ппше своме издавачу: „Смртно болан, у пркос грчевима, радим већ два месеца дневно по 5—6 часова.“ Пред смрт написао је тестаменат, у коме наређује да хоће да умре са вером у једнога вечног Бога, створитеља света, којег моли да има сажаљења спрам његове бесмртне душе, алп п ако је крштен у лутеранској вери, то ипак одустаје од сва40 У то време пише Хајне А. Стару (7. Октобра 1855): „Болан сам као исето, н борнм се противу бола п смрти као мачка, а мачке на жалост имају жилав живот“. 41 Од „Романсера“ су изишла четирп пздања за два месеца, и свако је било штампано по 5—6 хиљада комада.