Дело

CTOJAH МУТИКАША 167 a ако je газда мален, a слуга већи, хаљине су опет затегле, као на пехливану. Наравно, све су хаљине биле окићене закрпама, и то неједнаким, а фесови су били масни и, некако, калајли, да би се њима лако могао замастити најбољи лозов пирјан... Бошко се поздрави са двојицом и уппта се за здравље. — А ово ми је сељанин, емшерија, — рече, показавши им Стојана. — И ово he бит' добар јаран. Кршан ђечко, згодан за јарана! Они погледаше Стојана готово презриво, са неке виспне, па се опет окренуше Бошку. Упустише се у разговор с њиме. -Један, танак као трстика, са главом као у јегуље, у необично дугачким чакширама чији тур допире до тала, извади из дубоког џепа улупљену духанску кутију и, отворивнш је, узе, међу прстима, жута као дукат духана и показа га. — Оклен то? — запита другп, кривошијасти бркица, који је држао главу као ован, кад хоће да се боде с киме и непрестано трептао трепавицама. — Па... од газде, — одговори -Јегуља. — Ја и газда пушимо један духан. Он га узме по три оке, па и не позна, кад ја себикара одијелим једну литру... II полако, као дражећи другове, поче замотавати цигар, па, запаливши га, пусти дим Кривошији у лице. — Охо! Мирише к*о душа ђевојачка! Ваља ока наиолијун! — викну. Кривошија пожудним погледом погледа у духан и, разјапивши уста, удахну у се онога дима. Лахко је, брате, теби, — рече, — кад ти газда све вјерује, па те пушћа, да му завирујеш ђе хоћега. Можега ти лахко имаг и духана п пара у њега. Ама мени је зло, јер мој хоће вазда за мном да гледа и кад се надам и кад се не надам. He смијем ти од њега ништа... Све се бојим, уфатиће ме. Јегуља опет задими и засмија се. — Зло, ако се бојиш, јер нећеш никад ваљат' nape, — рече поносито, наглашујући сваку ријеч. — -Ја се не бојим ничега. Ако ме не уфати п јес’ ми добро, а ако уфати, шта he бит’? Он he ме оћерат', а ја ћу отић' другоме. Други he ме једва дочекат', јер данас газде не