Дело

168 Д Е Л 0 вјврују један другоме, па ни моме неће нико вјероват', ако каже, да ме уфатио. Кривошија покуша да се пробије кроз гомилу и да узме меса, али га брже потиснуше натраг. Један касапин, узгред, опали га некако преко руке шамаром и трагови од свих пет прста осташе му на образу. Он забатрга, опсова нешто, запријети касапину да ће се осветити и опет се врати друштву, наставивши разговор, као да није ништа ни било. — А како си са осталом чељади? — запита -Јегуљу. — Лијепо, — одговори Јегуља задовољно, и погледи се испод носа, тобоже по брковима, и ако му се видиле једва три длаке. — Газдиница ме каткад наружи, ама то ја у једно ухо примим, а кроз друго пушћем. А газдина ми шћи све гледа кроз прсте. Виђео сам је једном, кад се пољубила са Марком Караном, па од тада вазда лијепо око менекаре. Неће она казат' никоме, макар шта учинио. Е, ама и ја сам поштен, па ни ја за њезино не каз.ујем никомера. Кривошија опет уздахну. — Ваља ти живот кб у владике, — рече. — Готово си ти њима господар, а нијеси слуга. А мени још да није газдинице, додијб би ми живот, 'вако само с њоме живим. Ја купим њојзи, кријућ' од газде, вина и ракије, па ме пази кб рођенога. Да није ње, зло би било! Док су они говорили, Бошко је ћутао и слушао их пажљиво. To је учинило, да ,је и Стојан заборавио на месо и на све и забленуто их посматрао. Тек кад га Кривошија, — пошто је све договорио, — удари по рамену и затресе њиме, као трже се и освијести. — А у кога ти служиш? — запита. — Ја... у газда-Симе, — промуца Стојан. •Јегуља га погледа зачуђено и, са лукавим осмијехом, приступи му ближе. — Зар у њега1? — викну. — У мириога газде? Па тебикаре, болан, није rope него и меникаре. Није, душе ми, —- уплете се и Бошко и некако жалостивно погледа у своје кундуре. — Газда Симо болежљив је човјек, па можеш радит' у њега, што ти драго.