Дело

CTOJAH МУТИКАША 169 — И богомољац je! — дочека Јегуља, лупкајући ce кажипрстом no челу. — Ако ти имаш имало мозга овђе, лахко ћеш с њим. Моли се ти Богу пред њим п пјевај му само црквенске пјесме, па he ти све вјероват’ кГ> свецу једноме. Кривошија се попипа по пострадалом образу, који га још бридио, и прије, него је Јегуља све договорио, упаде: — II инконе љуби! Ђе гођ коју инкону угледаш, а ти се крсти и клањај пред њом, па љуби. Тако hein му се додворит’ кб нико, а потље, пошто се додвориш, опет ћемо ти казат' што ћеш и како ћеш... Бошко ухвати Стојана испод пазуха и полако га повуче у страну. — Ево ово he ти бит' пријатељи, — прошапта, само ако окренеш лијепо с њима. Они су одавно овђе, па све знаду. А ту сам, ево, и ја, па кад гођ ти требам, а ти само кажи. Ако те ко прстом дирне, ти кажи. Тако је Стојан, и не надајући се, једнога јутра добио и једнога заштитника и два паметна и искусна савјетника. Купивши месо, он се задовољан враћао кући, смишљајући узгред, како he пред газдиницом оправдати закашњење. IV У радне дане, прије него што би сељади сишли у варош, чаршилије су се састајале и по уској, изрованој калдрми, испред својих дућана, безбрижно сједиле. Неки донесу столице или сандуке за сједење, а неки просте брашнене кеее или ћенаре, па их простиру по тлима и, прекрстивши ноге по турски, засједну. Кахвеџија тада није престајао доносити им кахву, а шегрчад и слуге непрестано су трчали са тестијама на чесму, само да не понестане тазе воде. И тада су се претресале све свијетске новости и пспредали се дугачки и досадни разговори, какви само беспосленоме свијету могу на памет падати. Млађи људи, наравно, нијесу уживали у таким разговорима. Они су кратили вријеме једноставно: