Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 199 која га највише привлачи, впше него ма која друга, а друго што му разум заповеда да се жени, и то да се жене с њом. — Она је у свему као што треба (мислио је Полањецки). Ничега у њој пема сметнутога, сасушенога. Њој није саможивост срце уништило, и to he бити поуздано, да таква неће мислити само о том шта њој припада. To је оличена часност, оличена дужност, а и у животу ваљаће настати да она мало мисли и о себи. Кад ми већ разум казује да се женим, онда бих глупо учинио, кад бих другу узео. После је ставио себи питање да ли не би, напуштајући њу, учинпо нешто што не би бпло у реду. Њих је Литка саставила. II на саму помисао да учини против жеље и жртве тог милог детета, у срцу му се будио гнев. А ако је хтео да учини протпв воље оног јадног детета, онда да ли је требало да се попаша онако од њене смрти, као што се понашао? He. У том случају ваљало је да се не виђа с Марином, да јој не љуби руке, да се не пусти да га толпко занесе онај талас, који га је занео може бити по сили догађаја, алп ипак носио, те би сад учинио праву обману Маринп и у њеним очима пао тако ниско, као човек који не зна шта хоће. Ваљало му је бити слепу па не видети: да Марина себе сматра као његову заручницу, и да се није дотле узнемиравала његовим ћутањем само зато, што је то приписивала жалости, која им је обома била у срцу због Литке. — II сам ми разум налаже да се њом женим — говорио је сам са собом Полањецки — нагон одржања вели ми то исто, ocehaj вели то исто, часност то исто. Био бих последњи човек, кад бих се још колебао и кад не бих сматрао ствар као свршену. Дакле, шта је, ту је! После тога одахну и поче ходати по соби. Испред лампе лежало је ппсмо Букацкога. Полањецки га узе и поче читати од оног места, на које случајно падоше његове очи: „Молим те свим на свету не жени се. Знај ако се ожениш и ако будеш имао сина, ако будеш ринтао да му оставим имања, учинићеш то само у том циљу, да ти тај син буде оно што сам и ја....“ Е, мој драги гиздавче, баш ћу се оженити, и оженићу се Марином Нлавицковом, разумеш? Тећићу имања, а ако будем имао сина, не ћу дати да постане декаденат. Знаш сад? И би му мило због себе сама. Мало доцније погледа у Литку и осети нагло да га нешто растужи. Његово срце опет запљусну талас туге и саосећања.