Дело

204 Д Е Л 0 Неке од птица које су се веома ослободиле стојале су му на глави. По тлу су шкрипале љуске конопљанога семена. Полањецки, који је овај стан добро знао, маче раменима само, па рече: — Све је то врло добро, али што им допуштате да се бишту и одмарају на вашој глави, то је и сувише! Уз то овде још има и задаха. — Све је то крив свети Фрања из Асиза — одговори Васковски — јер сам се од њега научио волети ова створенца. Имам и два голуба, али су оба мужјаци. — Ви ћете се зацело видети с Букацким — рече Полањецки — добио сам од њега писмо. Ево га. — Сме ли се прочитати. — Зато га и пружам. Васковски прочита и на свршетку рече: — Ја веома волим тога Букацкога; он је врло добар

али, видиш, њему ту нешто није све у реду! рече Васковски, па се куцну неколико пута по челу. — Већ ми ово почиње бивати забавно! — повика Полањецкп. — Замисли, професоре, има неколико дана све по неко куца себе у чело и говори о другом којем: „Томе ту нешто није у реду!“ Красно друштво! — Па кад то готово по мало и јесте, шта ћеш му — одговори Васковски. — А знаш ли шта је to? To је нешто најобичније, негда аријски дух у нама, Словенима, штајекодпас више него на западу, јер смо најмлађи од Аријанаца, и стога ни разум ни срце нису дошли код нас у равнотежу. Ми, најмлађи од Аријанаца, осећамо најживље, примамо све најтоплије к срцу и врло смо ватрени у практици живота.... Ја сам много видео, ја давно опажам!... Како су то чудне природе!... Ето на пример немачки великошколци кафанче, па шта? To им баш ни мало не шкоди нити раду, нити да се израде до практичних људи. Али нека Словенин узме ту моду и нека отпочне кафаном, пропада, остаје вечити клуподер! Такви смо свуда. Немац he бити песимистом, написаће на туцета свезака о том: да је живот једно очајање, али поред свега тога редовно ићи на пиво, подизати пород, тећп новаца, поливати градину и спавати у перини. Словенин he се притом обесити или пошашавити, окренути живот на нропаст; удавиће се у блату умовањем сакупљеном. Ја се, драги мој, сећам људн, којн су се смртно побајро-