Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 205 нили. Ја сам много штошта гледао. Гледао сам младиће, који су се заљубили, па се после пропили. У нас нема мере и не може је бити, јер се у нас уз претерано примање сваке идеје још јавл>а увек п лакомисленост, и знаш шта још? — леност. Ах, Боже мој, како смо свн ми лени? Како би се истакли сви што внше напред да нас свако види и да нам се диви! Погле онога Букацкога: он се просто удавио у експтицизму, песитизму, будизму, декадентизму, и у чему ти још знам? Ето сад је и код њега завладао хаос, он се толико спустио дубоко да га мијазни трују; али да ли ти мислиш да се он ту више не прави, него што би то у ствари било? Како чудновате природе! У исто време и најискреније и најживље осећају, све примају к срцу да не може бити ватреније — и нзигравају. Кад човек помисли о том, воли их, али бп му се у исто време хтело и смејати и плакати. Полањецки се сети како је о својем првом доласку у Кремјењ приповедао Марини о својем бављењу у Белгији, кад је расправљајући о песимизму с неколико младих Белгдјанаца опазио да се њега све те теорије далеко више косну него њих, те да му тим самим оне јаче загорчавају живот. Сад рече: — To што ви велите с-ушта је истина. To сам и ја запазио, и зато све нас ђаволи носе. Васковски беше упро већ своје мистпчне очи у замрзла прозорска окна n рече: — He, не; све he нас неко други да узме. Та врела крв, па лакоћа у примању идеја: то су велике основпце, које је Христос Слевенству доделио. Ту Васковски показа на некп рукопис, који су птице пспрљале и рече тајанствено: — Виднш, ја идем с тнм. To је рад целога мојега живота. — Хоћеш ли да ти што прочитам из њега. — Бога ми немам времена. Већ је позно. — Исшна је. Већ се смркава. Hero ћу ти укратко pehn... He само да мислим, него и најдубље сам убеђен да је Словенпма одређена велика мисија да је изврше. Ту Ваековски прекиде, ноче трти руком чело и рече: — Како је то крас.ан број „три“... Има ипак у том нечега тајанственога! — Хтели сте нешто говоритн о мисији — рече Полањецки нестрпељиво.