Дело

206 Д Е Л 0 — А, има то једно с другим везе, не бој се. Јер, слушај: има три света у Европи: романски, германски и словенски. Она су два већ учинили што је ваљало учинити. Будућност — то је овај трећи. — А шта има тај трећи да уради? — Уредиће друштвене одношаје, право, одношај човека према човеку, живот појединих људи и оно што се зове приватним животом, све то на хришћанској основи. Људско несавршенство изопачава је, али ппак све на њој стоји. Али је то тек половина испуњене задаће, први део!.... Има људи који мисле да је Хришћанство на умору, Није. Други део тек има да се отпочне. Христа има у жпвоту појединих људи, али се не види у историји, разумеш ли? Увести га у историју, удесити према његовој науци и догађаје и радње историјске, да се оствари љубав према ближњем у најширем смислу, ето то је мисија, коју има да извршн словенски свет. Само нема код њега још свести о том; треба му отворити очи. Полањецки је ћутао, јер није имао шта да му одговори, а професор настави: — Его о чему сам целога живота мислио, и то сам исказао ето у том раду... (Ту показа на рукопис). To је рад целога мојега живота. To је та мисија. — На којој су сад сврачкови — помисли Полањецки а за цело he још за дуго бити. Гласно пак рече: — И ви се надате да he таква ствар изаћи из штампе... — He, не надам се ја ничему. У мене има нешто мало љубави, али сам ја и сувише сиромашан и сувише сањалица мислилац. To he се изгубити, као да камен бацим у воду, али биће таласа, колутова. После нека дође какав изабраник... Шта га зиам?... To није мени одређено. He могу се они отети од те мисије, све кад бн и хтели... II видиш, не треба људе одвлачити од њиховог предзиачења, нитп их силом мењати. Што је негде добро, у нас може бити зло, јер је нас Бог створио за друго што. У осталом, узалудни посао. И ти узалуд сам себи велиш: да хоћеш само новаца да стечеш, и ти мораш iiohn за гласом природе п опредељења... — Ја већ и идем, јер се женим... To јест жепнм се, ако ме хоће... А Васковски га ухвати за струк: