Дело

238 Д Е Л 0 цати у Спљет па кочијама, или још боље, возом у 9 сахата изјутра доћи у Лукшић, а истог дана, у 9 у вече, може се вратнти у Спљет, пошто се виде сва Каштела редом, Солин, Трогир, Клис и извор Јадра (Солинске реке). У жељи да то све приближим очима мојих сапутница нисам се нећкала да примим доглед од једнег фратра, који ме је целомм својом појавом заинтересовао. Био је у мркоцрвенкастом оделу калуђера за пропаганду, носио брке п имао тонзуру, био је католички хрватски ратник за Босну и Херцеговину, камо је и пошао. Ми никако нисмо ни били без сапутништва или фратрова, у белим, црнпм и мркоцрвеним мантијама, или бар „милосрдних сестрица“. Сви су они овуда у миспји и покрету, домишљаш се већ, каквом! (Наставиће се)