Дело

248 Д Е Л 0 литичке нетолеранције да напусти своје студије о иочецима француске историје и да се бави хронологпјом. Академија је предузела издавање великих колекција на форму бенедиктинских, али их није могла надмашити; Брекињи је дириговао свима овим радовима1) Академије, али н ако је био човек необичне интелигенције и активности, ипак није могао да одговори тако разноврсним задацима, који су му били стављени у дужност. За 18 век је карактеристично и то, што се онет јавља философски дух, угушен у 17 веку. Сен Евремон-) је ирви почео да рас-матра са философског н моралног гледишта политику, институције, особине разних народа н карактер историчара. Луји де Бофор3) предвидео је неке резултате, које је тек модерна критика утврдила. Философски покрет тога времена и политике утнцала је тако јако на све духове, да је природно, што је обухватио нсториске студије, отварајући им нов хоризонт. Тада се први пут почело тежити, да се факта потчине општим идејама; трудило се, да се разуме развитак цивилизације и закони који њоме владају. Прве подстицаје за стварање модерне философије исторпје дао је Монтескије својим делом De l’esprit de lois (1749), објашњавајући законе и уставе разннх народа као продукте њиховог етничко-историеког карактера, a доводећи у тесну везу политичке, моралне и друштвене прплике. Волтер је такође посматрао општу исторпју са философског гледишта. Он је у делу Essai sur les moeurs et l’esprit des nations (1769) изнео погледе, основане истина на веома смелим хиt иотезама, али који нас задивљавају са своје дубине, a no неки са своје тачности. Ово се Волтерово дело бави само народима старога века, садржи њихову карактеристику, и расправља о зачецима културе, људскоме бићу и о разним институцијама. Од Волтера је прво и иотекао термин „философија историје“. Ј) Tables chronologiques des diplomes, chartes, titres et actes imprimes concernant l'historise de France, 1769—83. Diplomata, chartae, epistolae et alia monumenta ad res franciscas spectantia. У Collection des ordonnances, Брекињи je израдио X до XIV свеску, које су најзначајније у целој колекцији. 2) Observations sur Salluste et Tacite; Reflexions sur les divers genies du peuple romaiue. 3) Dissertation sur l’incertitude des cinq premiers siecles de I'histoire romaine. Утрехт 1738.