Дело

РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАфИЈЕ 249 У то се доба, због политичких препирака, нојавило необично интересовање за постанак француских институција, и све су сувремене страсти биле пренесене у старо доба. Најважније је дело Буленвилијерово: Histoire critique đe l’etablissement de la monarchie fran^aise dans les Gaules (1734), у ком je изнео своје аристократске теорије о Францима; доцније је Малби покушао да нађе у историји аргументе у корист демократских пдеја, које су се почеле рађати.1) Али поред свега тога старе идеје и утицај свештенства био је ј aiv, и историска дела, намењена широј публици, писали су свештеници. Најглавније овако дело било је од опата ВеЛи.ја: Histoire de France (1755), које је веома често издавано, и одржало се чак неко време и у XIX веку, ма да је било без икакве критнке и укуса. Француска Револуција била је готово нотпуно угушила полет, у којем су се налазиле историске студије у 18 веку у Француској. Револуција је, у својој заслепљеној мржњи према свему што је припадало прошлости, уннштила црквене редове и академије, и тиме пресекла одједном развитак научних радова. Наполеонова царевина, која је наследила Револуцију, није допуштала да се говори о староме режиму ни добро ни рђаво, јер је била за то, да се одржи принцип ауторитета. За то ни под њом нису могле напредовати историске студије. Сем тога, она бурна времена нису била згодна за велике научне радове, за која су потребнн мир и непристрасност, а тада се живело од данас до сутра, француска историја тада је много мање привлачила духове него ли римска ггли грчка, јер се сад сматрало, да је у новој Француској оживео стари Рим. Али доба Наполеоново није ипак било сасвим неповољно за развитак историске науке У почетку царевпне отпочеле су се ипак обнављати старе традиције, које је Револуција била прекинула. Француски Ннститут отпочео је настављати издања бенедиктинаца: дом Бриал је наставио Les Historiens des gaules (1806), Пасторе Les Ordonances de rois de France (1811), a други научници L' Histoire litteraire de la France. У исто cy време отпочета археолошка испитивања нарочито најугу Француске. Најглавнији су историчари за време царевине: Лакретел, професор Сорбоне, који је написао Precis historique de la Revolution (1801—6), дело, којим ce Tjep често инспирисао; од i)i) Observations snr lhistoire de France (1765).