Дело

250 Д Е Л 0 њега је и L' histoire de France pendant le XVIII-e siecle. Mohлозије je y своме делу de la monarhie franchise (1814) бркнио историска права племства. Лемонтеј био је званичан историчар Наполеонов. Он је израдио Essai sur Г etablissement monarchique de Luis XIV (1818); ова je књига значајна c тога, што je рађена према оригиналним документима, који нису били издани, а у то су добе били неприступачни. Лемонтеј је имао самостално мишљење о Лују XIV, супротно дотадашњем схваћању. По њему је Луји XIV био први агенат Револуције, онје новачио и нивелисао н тиме учинно могућом 1789 годину. Анкетнл је 1805 издао своју Histoire de France, дело без икаке критике, великим делом компилација Француске Псторије опата Велија. У ово су доба дела Шатобријанова „Ђеније Хришћанства“ (1802) и „Мученпци“ (1809) била од огромна утицаја на млађу генерацију, која је доцније дала неколнко великих историчара. Шатобријан је прекинуо са римским традицијама, и, бдушевљен Хришћанством, показао историчарима и уметницима, да је и Хришћанство исто тако плодно и богато поље за рад. Његова дела представљају реакцију противу одушевљења револуциског доба за класичну старину, n њима је обновпо поетске и религиске успомене старе Француске, које су у доба Револуције биле потпуно презрене. Непосредног утицаја имао је Шатобријан на Мишоа, који је 1808 (и даље) издао први пут своју Историју Крсташких ратова. Мишо је постао псторпчар одушевљен љубављу према Средњем Веку, нарочито је био одушевљен за Крсташке ратове. Философија 18 века гледала је у Крсташким ратовпма будалаштпну, која је стала толико крви. Mnnio је објаснио ocehaje који су изазвали ове ратове и верско одушевљење, које је учинило те су толико дуго трајали. Рестаурација је дала историским студијама бржи и енергичнији полет; сад је наступила слобода и мир и повраћене су неке старе институције. Провала, коју су Револуција и Наполео* ново Царство створили између старе и нове Француске, допуштала је, да се о прошлости суди из даљине, са више непристрасности и са праведније тачке гледишта. Услед старања, да се поврати традицијама легитимне монархије, изазваће је у исто доба жеља, да се приближи прошлости и да се прошлост боље разуме. У осталом, у целој Европи био је тада сличан покрет, а у Француској је веома повољно утицао, да се духови окрену