Дело

252 Д Е Л 0 традиције, и одомаћити опште навике у методи и критици. Услед ваљане организације узело је у Немачкој испптивање разних областп историје правилан и систематски ток. Немачки су историчари публиковали текстове, критиковали историске изворе и осветљивали све партије историје. Држава п поједина нсториска друпттва публиковали су изврсне збирке као: Corpus Jnscriptionum, Monumenta Germaniae historica, Jahrbiicher des Deutschen Reiches, Chroniken der deutschen Stadte, Fontes rerum Austriacarum, Scriptores rerum Pmssiacarum и т. д. Немачка се може потпупо замислнти као каква пространа историска лабораторија у којој су све снаге концентрисане. Да би се могла оценпти права вредиост историског покрета, треба само прегледати све остале научне гране, па he се видети да је у свима примењена историска метода. Све остале науке: филологија, философија, право, теологија служе се историјом. Међу тим немачка наука не састоји се само у мучном историском истраживању, већ она има и опште идеје. Само ове опште идеје нису поникле из литерарне фантазије, пронађене у моментаном личном расположењу да задовоље машту, нити представљају снстеме и тесрије, којима је циљ да се допадну публици својом спољашношћу и уметничком структуром. Напротив, ове опште идеје имају научан карактер т. ј. оне генералишу факта која су постепено и строго утврђена, или хииотезе, одређене да објасне већ позната факта или да послуже, да се пронађу још непозната факта. Благодарећи овим општим идејама историја може заслужити у ствари име науке, може поставити солидне основе и учинити сигуран напредак. Развитак историских струја у Француској није био тако правилан и систематски. Томе је обрнут разлог од онога у Немачкој: с друге стране национални дух, спонтан и нестрпељив, који више нагиње дражима маште и уметности, с друге стране недостаци више наставе, недостатак ауторитета, који би руководио, II недостатак у правилима методе. Академија Инскрипција, која је била истина предузела многе историске радове (наставак бенедиктинских издања, радови старе Академије: Les Tables и le Recueil des diplomes et chartes, le Recual des Historiens des Croisades, 1841) није никад имала онај осетан утнцај на правац студија. Французи су били само надмоћнији може бити у оригиналности, и то у погледу литерарне форме. Француски су историчари готоео сви аутодидакти. Они нису имали