Дело

CTOJAH МУТИКАША 809 нп ja њи, — ево he брже година дана, — па треба барем да одем на два дана. Газдинида се као зачуди, па га стиште јаче и поче вртити главом. Ти ли мислиш мене преварит' — рече. — To се теби овђе не свиђа, па опет хоћеш да се врнеш у село и да се носељачиш. — Јок, газдинице, овога ми крста! — опет убрза Стојан, прекрстивши се, да тиме потврди заклетву. He мислим ја вас остављати, нег‘ ако ме мртва из ваше куће изнесу. Мени је лијепо у вас, е ме пазите и гледате к‘о своје дијете... Газдиница се задовољно осмјехну и, мапшвши се руком у цепове, извади пеколико гроша, те му их тутну у шаку. — Ето ти за ашлука, — рече. — Ти хајде, па се облачи и опремај, a ја ћу газди одговараТ... Обуци се лијепо, иа нек виде сви твоји, како ти је у нас. Стојан поскочи, подврисну и р;ао срндаћ отскака уза степенице у горљу собу, да се обуче. Извади нове новцате шалваре, извезене гајтанима око џепова, што му их газда истом скројио, па ону антерију са сјајним пуцама, па се опаса великим црвеним иојасом, пустивши да га ресе куцају по боку и задјену нож за пас, да му се у невољи иађе. Најпопгве обуче и нов фес, уредивши и раширивши плаву киту на њему, па весео, осмјехујући се, потапша се по трбуху. — Халал ми вјера, што сам се угојио! Затим суђе низа степенице, сккде са чивије стару торбу и, тутнувши у њу хљеба, пегнто сира и неколике ситније ствари, што му их газдиница за дарове домаћима намирила, нребаци је иреко рамена. - -Ја сам готов, — викну газдиници. — Могу ли пћи? Хајде и сретан ти пут, — отповрну она, излазећи пред њега. — Гледај само да не остајеш пуно, него брже дођи. Ти знаш да ћеш требат’ и газди у магази. — К збогом, — прекиде је Стојан, па јој приступи руци и пољуби. — He брини за ме. Кто ме прије, него ми се п узнадате.