Дело

СТОЈАН МУТИКАША 313 па се готово дави пуром, а све му заушнице пуцају. Мислила је да сада, научен на газдинско, њезина јела ни погледати неће, а он тако! II она се све више смјешкала гледајући га, а, кроз осмијех, очи јој се водниле, пуниле сузама и свијетлиле се, блистале некако чудновато, као што се блиста роса међу ружиним лишћем кад сунце пригрије. — А у нас невоља, —- прич&о је домаћин, мотајући залогаје и као силом их прождирући, — сатра нас и Бог и људи. Ударила суша, па помори и попали све, a are притисле за врат, па траже свој тал, све отимљу што им дође под руку. Ваистину не оставе нам ништа. Па дођу десетари, па попови, па не’акви калуђери, па друге are и бегови, па свак однеси по мало, а нама не остани ништа. Cpeha твоја, те сам те дао у шехер, a би ми по сто пута проклињ'о кости у земљи да сам те вбђе уставио. — Ја сад не би нипошто овђе, — брзо упаде Стојан. — И нека, и нека, — задовољно дочека домаћин. To се види, да сам ја био паметнији но сви, који су те заустављали. To је кад чојек сваког слуша, а себе послуша. И сада је њима криво на ме, што сам им ‘нако осијек'о, ама се ич не окрећем ни мало на ту њихову срдњу. Домаћин се лагано диже и протегну се, те готово дохвати рукама до таванице. — Они he и данас доћ' да те виде и да те опет одговарају од шехера... Ама да јадан нијеси, не слушај! Пушћи нека говоре колико хоће, а немој им одговорат’ на педесету... Па се опет протегну, прекрсти се и изађе из куће. — Тако он вазда, — тихо прошапта мати Стојанова, плашљиво извирујући за домаћином. — Вавијек се фали што те посл'о, а не да ми никад сузе пушћат' рад тога. Мајка к'о мајка, па ме срце заболи, кад виђу да смо сви на окупу а тебе нема, па ми се, богмг, омакие суза... Женско срце!... А он онда виче и љути се, па ми пријети да he и оно двоје опремити у шехер, ако усилачем... Замало, па се поче прикупљати родбина. У једној групи приспјеше и стрина Мара и тетка Сока и дајиница Анђа и све остале, што су учествовале у вијећу, приликом одласка Стојановог. Дело књ. 28. 21