Дело

О БРАЧНИМ ПАРНИЦАМА или УЗРОЦИ УНИШТАЈА И РАЗВОДА БРАКА С ПОГЛЕДОМ НА ДОМАЋЕ ЗАК0Н0ДАВСТВ0 (НАСТАВАК) 2. Ајш, да би брак по нашем закону био закључен, није довољно само то, да дотнчна два лнца разнога пола, која су при том правно способна, пред два или три сведока слободно нзјаве свој пристанак на ступање у брак, већ се тражи још да се та изјава њихова врши на особити начпн. Савршенство и потпуност брака добија се само онда, кад буде испуњена уз то и нека нарочпта, законом прописана, форма. Ту нарочиту форму наш законодавац изражава овим речима: „и венчањем средством свештеника по пропису православне цркве (брак се) свршује.“ У томе се довољно јасно огледа у исто време и онај четврти основни елеменат у појму хришћанског брака што смо га назвали религиозни. Брачпи однос, као што смо већ раније видели, по природи својој је морални однос. Сва права и дужности, што се у њему садрже, нису постала, нити се одржавају услед неког спољашњег, правног пропнса, већ свој извор и моћ за одржање налазе поглавито у моралном осећању. Али баш зато, што садржнна брачног односа, скривајући своју основу у дубини савести и моралног осећања, не може потпунце и у свему бити обухваћена правним прописима, баш зато, акт, којим се тај однос установљава мора бити по природи својој такве врсте, да може