Дело

0 БРАЧНИМ ПЛРНИЦАМА 319 утицати на саму савест и морална осећања човекова. Такав пак може бити само акт религиозни, црквени. Заједницу, у којој природну основу сачињавају полнетежње, које су истоветне са животињским инстиктом, од тога примитивног ступња, на коме влада груби инстикт, до чисто моралног и најсавршенијег односа међу људским створењима може уздићи само религија, крја својим утицајем обухвата и снажи и све друге моралне односе њнхове. Она је једина у стању да очува, очпсти и на виши ступањ уздигне брачне односе. Спајајући склапање брака с богослужбеним актом, црква тиме савест дотичних лица потчињава пепосредно вишем принцнпу. У свечаној свештенорадњи црквеној манифестује се, дакле, узвишена морална идеја брака, и тим начином морално осећање и свест оних лица, која брак закључују, прима живље ијаче све више захтеве и обавезе, што из брачног стања потичу. Дрквени акт закључивања брака, па ма каквог облика бно, показује свагда јачи утицај на саму вољу, на расположење и намеру лица, која у брак ступају. Услед тога, црквени акт у овој прилици даје веће јемство за одржање праве природе брака код сваког појединог случаја, и по сили утицаја на морално осећање и савест човекову са црквеним актом не може се мерити ннкакав грађански акт, јер неизвршење обавезе дате пред свештеником за суиружнике хришћанске вере није ствар обична, без икаквог особитог свог значења. На против, њихово религиозно и морално осећање тада се мора јаче потрести, и у новреди и неизвршењу супрушких обавеза они морају гледатп у исто време и повреду саме своје хришћанске дужности. По учењу хришћанске религије за остварење хришћанског идеала брака нису довољне обичне снле човечје. Узвишену љубав, коју хршнћанство од супружника захтева, ону љубав, услед које однос њнхов представља живу слику тајанствене веЗе између Христа и цркве, човек није кадар постнћн сам, природннм средствима својим. За то је потребна још и виша, божанска моћ, и само тада човек може постићи све циљеве брака. С тога, ради извршења свих задаћа брачног живота, по хришћанском учењу, јавља се нотреба у религпозном освештању брака. У опште морал хришћански своју снлу и живот добија само иомоћу религиозног освештања; он се не може узети нросто само као радња, која одговара прописима и заповестима хришћанског учења, већ га вал>а разуметп као жив