Дело

Д Е Л 0 процес моралног ирепорођаја човековог, који се врши не толико личним, субјективним напорнма самога човека, колико уз припомоћ више силет. ј. благодетннх средстава, која су човеку дарована искупљујућом жртвом основаоца цркве — Христа. Брак, при том, и сам по себи, као вишп морални однос, а и по томе, што се у њему рађа нови свет, морао је разуме се, бити признат у хрпшћанству за важно средство тога моралног препорођаја човечанства. Представљајући собом слику тајанствене везе Христа с црквом, он је у хришћанству постао спроводник искупљења, спроводник благодетних дарова из покољења у покољење и у том своме значењу он прнродно мора битп освештан и утврђен силом благодети Христове. Брак је по учењу хришћанске религије тајна т. ј. једна таква свештенорадња, у којој се лицима, што у брак ступају, иошто претходно пред црквом пзјаве свој пристанак и положе завет супрушке верности, благословом свештеника удељује божанска моћ (благодет), која њихову брачну везу освештава т. ј. од обнчног моралног односа уздиже је до слике духовпог јединства Христа с црквом, и помаже да се успешно постигну сви циљеви брака. Видљива страна ове свештенорадње огледа се: 1. у свечаној изјави брачних страна пред црквом да ступају у брачну заједницу по слободној вољи и да he једна према другој очувати супрушку верност целог живота, и 2. у свечаном благослову те њихове намере од стране свештеника. Невидљива моћ више божанске силе по хришћанском догматичком учењу састоји се у томе, што она, по речима св. Писма, од заједнице два лица разнога пола ствара велику тајну, у колико та заједница постаје слнка тајанствене везе Христа с црквом.1 Божанска благодет по хришћанском веровању: а) освештава брачну заједницу, јер је света и духовна веза Христа с црквом;2 б) учвршћује је нераскидљнвим везама, пошто је и заједница између Хрпста и цркве такође нераскидљива и вечна,3 и в) на по1 „Тајна је ово вели апостол Павле, велика, а ја говорим за Христа и за цркву“. Ефес. V, 30. 2 Отуда и вели апостол Павле о хришћанском браку „женидбу да држе свп у части, п поггеља женидбена да буде чиста" (Јевр. XIII, 4) п заповеда хришћанскпм супружницима: „ово је воља Божја, светост ваша, да се чувате од блуда, и свакп од вас да зна држатн свој суд у светињн п части.“ (1, Сол. IV, 3. 4.). 3 „Што је Бог саставио човек да не раставља" (Мат. XIX. 6) овде, у погледу хришћанског брака, ваља разуметп у смислу том. што је саставио не