Дело

Д Е Л 0 Несумњиво је, дакле, да се у појам брака по дефиницији и природи нашег домаћег законодавства у опште као основни елеменат, поред ранија трн, физичког, моралног и правног, о којима је већ било говора, мора уврстити и религиозни елеменат. Његово значење законодавац је доста јасно изразио безусловним захтевом својим да поред осталога буду испуњени II прописи православне цркве. Овај захтев, по смислу законских одредаба, тпче се не само спољне формалности закључивања или услова за постанак брака, већ и саме способности супружника за стунање у брак. У погледу спољне формалности закључивања, да би брак био признат за законит, морају бити испуњени нарочити прописи црквени како односно лица, које венчање врши,1 тако n односно места,'1 2 времена3 и начина вршења самога акта венчања.4 Нема брака све дотле, док се не изврши венчање по прописима цркве па макар да су остали законски услови свп испуњени. Другим речима, наше законодавство правну вредност придаје само религиозном браку.5 Оно не зна, дакле, за тако 1 „Ввнчаше же п брачное благословеше, ни отб кого npiHTii имђ достонтб, T04iw отб самаго своего прпходскаго свшценника, пли отђ инаго свнгценника, повел-ћше отб него пмоухцаго..." „ПастБхрв же своАствешшн естБ, имђ же вђнчани и благословенп онтп имутЂ повобрачнш, свнгцешшк, вл. его же napoxin женихв есп>. Ho убо вб нбкшхб странахв вћ его же неввста поемлетсч, аше не оба отл. единБш cojn'b napoxin, cefl в^нчаетЂ: no древнему оубо всемБ каковБШ гдб обБгчаб СЂдержитсн, аше да бБ1ваетл.“. — Кормчал книга, чланак: „0 таинћ супружества.“ В. одлуку саборску СБр. 27. јуна 1888. г. 36. стр. 223. 2 Венчање иравославних хрпшћана мора битп свагда у цркви. „Само цо нуждп може се венчање пзван цркве свршпти на друтом пристојном месту“ — § 91. грађ. зак. 3 Није допуштено венчање у дане иоста. нп ноћу. Впдп одлуку Архпјерејског Сабора од 1875. год СБр. 2. у зборнику стр. 227. и проппсе пзложене у чланку „0 табн-в супружества1*. 4 Акту венчања иретходи тако звано оглашење у цркви (три пута) п брачнп исппт — § § 83. 63, 84. 90. грађ. зак. Само пак венчање вршп се по проппспма Требнпка. Одетупање од овпх проппса о обреду црквеном може битп допуштено само у случају неке опасностп и тада је довољна изјава лица да желе брак закључитп и формула изговорена од стране свештенпка na да акт венчања буде прпзнат за законпт. 5 Римскп грађанскп закони дуго време ппсу се јасно пзражавалп о црквеном освештању брака. Шта више нп у Прохнрону Василпја Маћедонског нема ппкакве одредбе да брак мора посредством цркве битп закључен, ма да постојп забрана тајиог венчања: „Ни кто же вч> таивљ да вБнчаетсн,"