Дело

0 БРАЧНИМ ПАРНИЦАМА 323 званп грађански брак ни по крајњој потреби (Nothcivilehe), ни no избору (факултативни), а камо лп за опште обавезни (Obligatorischcivilehe). „II всл прочал супружества — вели се у 50. глави Крмчије — лже не с благословешемЂ церковнвшЂ и чиннвшЂ отђ своего си паствгрл, ciecTb, отђ епископа, или отж тол napoxin свлгценнпка, в1шчашемЂ нри двухв или Tpiexrb поне свгцрћтелеН свершаемал, по соборному уставленш, и свлтнхћ отецЂ ученш, не законна, паче же беззаконна и ни что же сутБ.“ Што се тиче пак способности супружника за ступање у брак, осим оних услова, односно сметњп законских, поменутих приликом говора о физичком, моралном и правном елементу, које готово подједнако предвиђају оба законодавства, и грађанско II црквено, има join n таквпх, којп су се јавпли као ресултат самог хришћанског догматпчнор учења о браку т. ј. у крјима се огледа чпсто религпознп елеменат. У ове се могу уврстити: а. Јединство релпгије. По правилима православне цркве од лица, која прпступају каквој тајнп у опште захтева се пре свега да су хрпшћанске вере. Ово се захтева с тога, што без вере у Хрпста човек не би био кадар да прими дар божанскп, нптп би се у опште могао корпстптп оном божанском моћи, која му се удељује самом тајном, јер у царство благодетп Хрпстове, по учењу цркве, могу ући само они којп су крштенп (Јов. Ш, 5.). Па пошто је и брак тајна, мора се, разуме се, л код њега овај општи захтев пспунптп. Оспм тога, по самој идеји сврјој хришћанскп брак претпоставља најтешњу животну заједнпцу пзмеђу два лица разнога пола. Такав однос, међутпм, може се засноватп само npn потпуној подударностп свпх услова лпчног стања оба супружнпка. Од овпх услова најважнпјп је, нема сумње, исповедање религије, јер она поглавпто утиче на образовање моралног облика човековог n на лпчне погледе његове аа жпвот и свет па, дакле, n на сам брачнп жпвот. Отуда размасп гл. 27. 4. наслова, чно при множаИшихт, л1одехт>, ибо се дерзноувни готворитп, да пакажетвси заиреш,енш моучимв; снрз.чв iepei'r, ико в поподопзаи себе вложитг. вђ табпв ввпчавч., достојшихв истизанв боудетв по цергОвнв1Хгв иравилЂ заповг£деи“. Црквенн благослов нризнат је за битни услов ?аконитости брака тек 89. повелом Лава Мудрог око 893. годппе. Крајем 11. зека (1095. год.) овај пропис почео је важити и за робове. Подробпије о овоме зиди Zhishman S. 156—160.