Дело

324 Д Е Л 0 лика религије, како по догматичном учењу хришћанства, тако и по самој идеји хришћапског брака мора се сматрати као једна од највећих сметњи за брак. Да се овај услов има сматрати као врло важан за брак, налазимо потврду у неколико п у томе, што је он признават н у дохришћанском свету, премда истина не код свих дохришћанских народа. Код Јевреја, на пример, било је забрањено закључивати бракове с оним многобошцима, који су се одликовали необичном оданошћу идолопоклонству и највећим моралним развратом као што су били седам народа хананејских.1 Па још мање је онда у хршићанству могло бити допуштено закључивање брака са следбеницима других религпја. Хришћансшг цареви још у IV веку забранили су брак с многобошцима1 2 и Јеврејима.3 Црква је забранила бракове не само са лицпма других религија — са Јеврејима и многобошцима, већ и са јеретицима. Ово је јасно изражено и у различним саборским правилима црквеним. Најпотпуннје и најпрецизније је ова забрана изложена у 72. правилу VI васељенског сабора: „Забрањује се човеку православном, вели се у том правилу, да се сједини са женом јеретпчком, а тако исто и жени православнрј да се венчава с човеком јеретиком. Ако се дозна да је неко тако што учинио, брак нека се не сматра за важећи, и пезаконита веза нека се раскине; јер не треба мешати оно, што се не може мешати, нити састављати са овцом вука, ни са уделом Христовим наследство грешника.“4 У смислу ових црквених прописа п наше позитпвно законодавство забрањује брак између хришћана и нехришћана,5 изузимајући оне случајеве, када је брак између лица нехришћанске вере био закључен и као такав неко време постојао, па једно од тих лица пређе у хришћанску веру. У тој прилицп важност раније закљученог брака зависи од воље супружннка и то поглавито од стране нехршдћанске. Овде се чини изузетак од општег правила с тога, што је такав брак са законског гледишта правилно био закључен, па је немогуће 1 2. Мојс. XXXIY 15, 16.; 5. VII. 3. 2 L. 1. С. Th. de nuptiis gentilium (1П. 14.) 3 „Ннко од Јевреја не сме са хрпшћанком ступити у брак нпти се хрпшћанпн сме оженитп са Јеврејком. Ако би ко тако што урадио, онда се његов злочин изједначује с прељубом, и сваком без разлпке слободно је протпв тога тужбу подићи.“ L. 6. Cod. I. 9. 4 Упоредп Лаод. 10. и 31., Карт. 21. (30): Халк. 14. 5 тач. и § 69. грађ. зак.