Дело

0 БРАЧНИМ ПАРНИЦАМА 327 неких старпјих народа, као на пример код Асираца, Египћана и Персијанаца, поглавито услед изопачености релпгпјских појмова, допуштало се да сродници међу собом могу ступати у брачну заједницу. У јеврејском, грчком и римском законодавству сродство је већ једна од замашнијих сметњи за брак. Стари завет забрањује мешање крви и сматра то за противприродни порок.1 Код старих Грка врло су ретки примери (у Атинн н Шпарти) да су се ближи сродннци могли узимати. Римско право још од најстаријег доба забрањивало је incestae — нечпсте или смешапе бракове.1 2 Према томе оно, што је и код самих нехришћана било строго забрањено није могла ни хришћанска црква допуштати. Морално начело, које је више мање, бар у каснијој фазн развитка, руководило јеврејско, римско и византијтко законодавство при доношењу прописа о забрани брака међу сродницима, тек јеу хришћанству уздигнуто до свог правог савршенства, када је брак добио нарочито религиозно-морално значење, које дотле није имао нитп је могао пмати. Јеврејско и грчкоримско законодавство у првим временима хришћанства била су од јаког утицаја на канонске прописе цркве, па су тај утицај и доцније задржалн. По своме начелу црква ј'4 тежила поглавпто за тим, да одржи и освешта у браку религиозно-морално значење његово, гледајући у њему не само телесну него н потпуну духовну заједннцу. Ова се пак код сродника, као што смо видели, не може постићи с тога, што њих веже осећање породичног поштовања и прнродне стидљивости у толикој мери, да се искључује она узајамна оданост и сједињење, које црква од хришћанског брака захтева. С тога је црква, својим строгим канонским прописима, у којима лежи овај моралнн основ, строго забранила закључпвање брака међу сродницима претећи преступницима ових нрониса најстрожијим казнама па и самим пскључењем из црквене заједнице. Имајући пак у своме задатку да обухватп цело човечанство, хришћанска црква није се морала зауставпти на оним границама забране, које је она затекла. И доиста, ако учпнимо једно упоређење са законодавством Мојсејевим, ми Иемо видети да је она знатно проширила иојам о сродству, као законској сметњи за брак. Тако, ua прп.мер, прнзнавши крвио и двородно (по браку) 1 Лев. XVIII, 21. 25. 28. 29. 2 L. 39. § 1. De ritu nupt. 23. 2.