Дело

Д Е Л 0 сродство у правој линији за несумњиву и безусловну сметњу. као што је и Мојсеј био пропнсао, она је још даље распрострла забрану брака у крвном сродству по побочним линијама и први пут је уврстила у сметње за брак двородно сродство у тим линијама. Осим тога, признавши сродство као сметњу за брак не због тога само, што су у кругу његовом сви чланови везани јединством крви, већ поглавито, што се међу њима ствара нарочита морална веза, која се разликује од брачпе везе, хришћанска црква је унела у појам сродства поред осталога још и особиту врсту моралне везе, која постаје услед крштења, и под именом духовног сродства уврстила је и ово сродство у број законских сметњи за брак. На тај начин, у хришНанској цркви у току времена образовао се читав низ канонских прописа о сродству, као сметњи за брак. У колико је извор ових прописа у црквеном законодавству, у толико се у њима огледа религиозни елеменат; међутнм по природи својој они штите у главноме онај морални елеменат, о чијем значењу је већ било говора. Повреда прописа православне цркве о сродству представља, према томе, недостатак религиозноморалног елемента, а без њега би брак био несавршен. На том основу не допушта се закључивање брака по нашем закону „између сродника у степенпма црквом забрањеним",1 а ако би такав брак био закључен — уништава се, односно снажност његова доводи се у пптање према томе, да лн је строжија или блажпја законска одредба о забрапи дотпчних степени сродства, о чему, у границама црквеннх канона и одлука Архијерејског Сабора, решава Архнјерејска власт.1 2 (Наставиће се) 1 тач. ј § 69. грађ. зак. 2 тач. 9. § 93. у вези с § 80. грађ. зак. н тач. 16. чл. 27. зак. о цркв. властима.